Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2012, 13:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na Svetski dan meteorologije

NOVI SAD -

Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, kao specijalizovane agencije koja se bavi atmosferom, klimom i vodama, stupila je na snagu 23. marta 1950. godine, pa se taj datum u svetu obeležava kao Dan meteorologije.

Srbija spada u evropske zemlje sa dugogodišnjom tradicijom u meteorologiji. Još daleke 1848. u Beogradu su uvedena prva redovna merenja. Nedugo zatim osniva se mreža meteoroloških stanica, pa 1887. meteorološka opservatorija u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jedna od najstarijih na Balkanu, a godinu dana kasnije, i zvanično – državna meteorološka služba.

Početkom 20-tog veka počela je međunarodna razmena podataka i Meteorološka služba Kraljevine Jugoslavije postaje članica Međunarodne meteorološke organizacije – kao preteče sadašnje Svetske metorološke organizacije. Naša meteorološka služba bila je jedna od 45 svetskih meteoroloških službi - osnivačica Svetske meteorološke organizacije, podseća zamenica direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Danica Spasova:

"Svetska meteorološka organizacija je specijalizovana međunarodna organizacija odgovorna za pitanja vremena, klime, operacione poslove u oblasti hidrologije. Dakle, sve što je u vezi sa klimatskim sistemom, problemom analiziranja i prognoziranja promena stanja klima i vremena na globalnom nivou, a njene zemlje članice sa nacionalnim hidrometeorološkim službama čine integralnie delove svetskih osmatračkih sistema. To je jedan možda najuređeniji međunarodni sistem koji je operativno povezan neprekidno tokom 24 časa i kroz koji se obavlja operativna razmena i uključuje u međunarodnu razmenu."

Tema Svetskog dana meteorologije ove godine je "Za slobodnu budućnost sa vremenom, klimom i vodama“. Odnosi se na sve apsekte života, kako bi se ublažile klimatske promene. Efekat otopljavanje stalno je prisutan, pa se borba za bolju budućnost može postići sprovođenjem mera adaptacije na klimatske promene i ublažavanjem klimatskih promena. Međunarodni panel za promenu klimu upućuje na primenu nekoliko mera", kaže meteorološkinja Verica Gburčik:

"Preporučuje se primena čistih i obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost i racionalna potrošnja energije, a takođe i održivi razvoj gradova u kojima živi najveći procenat stanovništva na planeti, oni su najveći generator otpadnih materija i najveći potrošači resursa. To je uzrok emisija zagađujućih materija, te se savetuje blaži porast i zaustavljanje migracija stanovništva ka velikim centrima kako se ne bi koncentrisali izvori zagađenja."

Posledice klimatskim promena u našoj zemlji više su nego evidentne. Na to ukazuju i zvanični izveštaji Svetske meteorološke organizacije i Organizacije Ujedinjenih nacija za razvoj, koje su sačinile projekt za upravljanje rizikom od ekstremnih događaja, karakterističnim za Jugoistočnu Evropu, kaže Gburčikova:

"To su velike suše u letnjem periodu godine koje bivaju smenjvane u međusezonama poplavama, intezivnim, ali kratkotrajnim padavinama koje stvaraju klizišta, erozije itd."

Svetska meteorološka organizacija naglašava da će poboljšana istraživanja i osmatranja, prognoza i razvoj kapaciteta, biti osnovni elementi u zaštiti života i imovine u zemljama najviše pogođenim nepogodama, koje bi trebalo da koriste rane sisteme najave.

Nakon Ministarske konferencije, nazvane "Životna sredina za Evropu“, koja je održana u Beogradu, dobili smo podršku za uspostavljanje Podregionalnog klimatskog centra za Jugoistočnu Evropu, koji je uključen u Evropsku mrežu regionalnih klimatskih centara, u sistemu Svetske meteorološke organizacije. Podregionalni klimatski centar postigao je zavidne rezultate, kaže Danica Spasova :

"U okviru mreže imamo određene operativne i istraživačke funkcije. One su pre svega u vezi sa neprekidnim praćenjem klime u jugoistočnoj Evropi, sezonskom prognozom i istraživačkim promenama, simulacijom klimatskih promena u regionu jugoistočnog dela Evrope, razvojem klimatskih scenarija i istraživanjem uticaja klimatskih promena na pojedine privredne sektore."

Podaci koji se dobijaju u Podregionalnom klimatskom centru u Beogradu mogu biti od velike koristi onima koji se bave razvojem strategije u poljoprivredi, šumarstvu, vodoprivredi i sličnim oblastima, dodaje Spasova:

"Vrednost podataka je ta što može da pomogne privredi da dugoročnim planiranjem u pojedinim sektorima izabere pravce i mere adaptacije koje će najpovoljnije iskoristiti vremenske uslove i sprečiti određenim merama nepovoljne efekte koji se očekuju u našem regionu."

Zamenica direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda kaže da su u borbi protiv klimatskih promena najvažniji operativna saradnja, povezanost i razmena podataka, u čemu zdušno učestvuju naša nacionalna služba, kao i Podregionalni centar.

I za kraj, preporuka svima koje zanima sezonska prognoza i koji hoće pažljivije da prouče temperature i padavine: na sajtu Podregionalnog klimatskog centra u Beogradu mogu se naći podaci o vremenu za narednih 7 meseci, ne samo za Srbiju, nego za čitavu Jugoistočnu Evropu. Možda će nekom ti podaci pomoći da odluče kada će i gde na godišnji odmor.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...