Izvor: Kurir, 01.Apr.2011, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAŠA STVAR
„Dođe đavo u vidu čovjeka, nasred Crne Gore zaleleka, sprijed pete a pozadi prsti , ne da nikom krstom da se krsti“ pevao je Radovan trebješki za vreme rata.
„Dođe đavo u vidu čovjeka,
nasred Crne Gore zaleleka,
sprijed pete a pozadi prsti ,
ne da nikom krstom da se krsti“
pevao je Radovan trebješki za vreme rata.
Posle je rat prošao, a Radovan je morao da se izvinjava da bi sačuvao glavu. Ostalo je upamćeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << njegovo: „Molim Tita i Mošu Jevreja da mi proste što sam dosad bleja“.
Radovan se izvinio i ostao živ. Kada će se neko od naših političara izviniti? Za sve što su obećali a nisu uradili. Za sve ono što su naopako uradili. Oni umeju da se izvinjavaju samo za tuđe, ali ne i za svoje. Lako je reći: „Oprostite što su vam to oni uradili.“ Teško: „Oprostite što sam vam ja uradio.“ Gde god su došli Turci, niko nema poštovanja ni prema svom ni prema tuđem vremenu. Deset godina koje su pojeli skakavci je za nama.
Da li će neko da kaže „oprostite zbog ovih deset godina“? Trebale su nam da bi se obogatili.
„Pogrešno uzeta reč čuda stvara. Nečitak je svet.“
A sad, da li se upitaju šta je sa onim slobodama za koje su se oni borili? Da li su ih izgazili? Gde su naše slobode? Gde je sloboda za dečake iz Obraza? U kojim to novinama može da se piše o DSS? Da li se još neko seća Tomislava Krsmanovića i njegove borbe protiv zloupotrebe psihijatrije?
Sloboda nije sloboda ukoliko nije sloboda za sve.
Nije to „Dva stupca za Peru Zupca“.
Kolika je Gadafijeva krivica da tako besomučno uništavaju Libiju? Imamo li pravo kao pojedinci da budemo na Gadafijevoj strani i da se prisećamo „Milosrdnog anđela“ usred „Odisejeve zore“?
Ko li im smišlja ta imena? Da li su dobijena na javnom konkursu ili je bilo da se smišljalo po pozivu? Šta bi deca u školama napisala kad bi im to bila tema za pismeni? Holivudski plačipička, lirizam na krilima „avaksa“. Dolazi zora sa stotinama bombi.
Dopustite mi da mislim drugačije od vas. Imam pravo da mislim pogrešno i da svoj pogrešan stav branim.
Zato ste se valjda borili, gospodo.
Ili ste vi drugovi u lister uniformama gospode.
- U ticu će se komunisti premetnuti da bi ostali na vlasti - citira svog đeda Uroš Mrčikur.
Putin se setio invalida bajkera i odao mu priznanje. Kojeg ste se vi invalida setili?
Moj brat Basta, ratni vojni invalid iz Vršca, vodio je rat svu zimu s lokalnim vlastima i komšilukom da mu dopuste da parkira kola pred kućom. Sa sto pedeset kila i bez noge, tela punog gelera, za njega je bio veliki problem da pređe zaleđenih trideset metara. A kamoli da se neko na beskućnike dobrovoljce osvrne. One koji još sanjaju rat. I koji će ga sanjati celog života. I oni su se borili za neku slobodu. Ako se sloboda srpskog naroda može smatrati slobodom.
Možda je borba za slobodu srpskog naroda antislobodarski čin. Treba nam distrikt Beograd, pa da se smirimo. Da budemo namireni. Valjda će nas tad ostaviti na miru.
Ministar okupacione kulture ima bradu veću od glave. To je brada znanja. Nije završio školu zbog samoupravljanja, kojem se kao urednik protivio. I Tito je ponavljao prvi razred osnovne škole, a četvrti nikad nije završio. Morao je da čuva kravu. Ta krava je bila verovatno kao mustang. Zato je i ponavljao. Pa mu nije ništa smetalo da bude najveći sin naših naroda i narodnosti. A i to samoupravljanje je bilo težak ispit. Do bola.
Ako vam je muka od svega, idite u UK Vuk i pogledajte „Našu stvar“ Andreja Jelića Mariokova. Biće vam lakše.
