Izvor: Politika, 03.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej u atomskom skloništu
Kraljevo – Možda bi istoričari umetnosti, arheolozi i drugi stručnjaci procenili da je tek poneki eksponat u raznim kolekcijama starina, koje je godinama sakupljao penzioner iz Kraljeva Dušan Bigić, ima muzejsku vrednost, ali je sigurno da sve to, tih desetak hiljada predmeta - nikoga od ,,običnih′′ sugrađana ne ostavljaju ravnodušnim. Poneko se podseti detinjstva, poneko prababa i pradedova, ili se zadive antičkim peharima, srednjovekovnim amforama... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I, to je dovoljno da ovaj neobični kolekcionar ne zažali truda u prikupljanju starina i da ih povremeno izlaže u svojevrsnom muzeju – atomskom skloništu zgrade u Krađoređevoj ulici, gde sa suprugom Živanom i krećkama stanuje.
Ne može on tu, naravno, izložiti sve što je sakupio. Među stotinama kolekcija ima na hiljade raznih predmeta: starih bajoneta, mačeva, svećnjaka, brijača, lula, upaljača, telefona, foto-aparata, ordenja, znački, šahovskih garnitura, satova, pisaćih mašina, knjiga, fotografija, dokumenata... Pored pomenutih predmeta iz doba antike i srednjeg veka, tu su prve gasne lampe, zanimljive svetiljke, čak i one sa pariskih fijakera, prvi manuelni računar, gramofoni ,,na navijanje′′, kineske posude iz minulih vekova, prastari mačevi i bodeži, razno drugo oružje...
Ovim neobičnim hobijem, pored igranja šaha, povremenog pisanja pesama i aforizama i dugogodišnjeg rada u Fabrici vagona, gde je obavljao eletrotehničarske poslove, Bigić je počeo da se bavi kada je, kako za ,,Politiku′′ objašnjava, utvrdio da se njegovi prijatelji i poznanici divili ordenu koji mu je ostao od pradede Petra Bige, visokog oficira i vojskovođe Kraljevine SHS, kojeg ima u svim enciklopedijama, ali i časovniku ,,sitizen′′ iz 1856, koji mu je ostao od oca Spasoja.
To ga je motivisalo da počne sa obilascima aukcija, tezgi na buvljacima i da na razne druge načine sakuplja starine.
- Sada već imam i poznanike sličnih sklonosti, razmenjujemo predmete, prodajem duplikate a kupujem nešto što mi se dopadne. Ponekad nisam imao novca, pa sam se snalazio. Jednom sam, za stari polomljeni mač, popravio televizor, drugome sam poklonio televizor za jedan stari bodež – kaže Bigić.
Sada Dušan već ima i donatore. Nedavno je od rođaka sa Kosmeta dobio prvi radio aparat ,,Kosmaj′′, od jednog poznanika prvu pisaću mašinu ,,Olipija′′, a jedan Vranjanac, koji je slučajno čuo za njegov hobi, uputio se čak u Kraljevo i doneo mu prastaru harmoniku ,,sa samo tri dugmeta sa leve i dva sa desne strane′′, prastaru mandolinu i još neke starine.
Ne zna ovaj neobični kolekcionar šta će učiniti sa ovom neobičnom zbirkom antikviteta.
- Pomišljao sam da sve rasprodam, nadao sam se da ću se zamoriti i prestati. Evo, dođe i šezdeseta, ali ne prestajem, između izložbi predmete čuvam na raznim mestima pod ključem i još se držim one filozofske ,,da se nijedna starina ne može kupiti, prisvojiti, dodirnuti, već samo srcem osetiti" – zaključuje Dušan Bigić, kolekcionar, pesnik, aforističar, šahista...
[objavljeno: ]
