Izvor: B92, 14.Apr.2011, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mreža sudova biće izmenjena
Beograd -- Najopterećeniji sudovi imaju i do osam puta veći priliv predmeta od najmanje opterećenih, kaže Nata Mesarović. Odluke o neizabranim sudijama do 1. septembra.
Broj sudija u Srbiji je dobro utvrđen, ali mreža sudova ne obezbeđuje jednak pristup građana pravdi, piše "Politika".
"Politika" piše da najopterećeniji sudovi imaju i do osam puta veći priliv predmeta od sudova koji su najmanje opterećeni.
Zato će Vrhovni kasacioni sud predložiti Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravde izmenu Zakona o sedištima i područjima sudova, o čemu je već bilo razgovora sa ministarkom Snežanom Malović.
Ovo je na konferenciji za novinare u Vrhovnom kasacionom sudu saopštila Nata Mesarović, predsednica tog suda i Visokog saveta sudstva.
Upitana da li će doći do osnivanja novih sudskih jedinica u manjim mestima i ukidanja jednog broja postojećih sudskih jedinica, Nata Mesarović je rekla da će uskoro, posle detaljne analize, Ministarstvu pravde biti upućen predlog da preispita mrežu sudova.
To je nametnulo i pitanje povećanja broja sudijskih mesta.
"Visoki savet sudstva je dobro utvrdio potreban broj sudija u Srbiji, ali, budući da je u toku postupak preispitivanja odluka o neizabranim sudijama, neće biti smetnje da se neko vrati u sud ukoliko se utvrdi da kriterijumi prema njemu nisu bili dobro sprovedeni. Broj utvrđenih sudijskih mesta neće biti smetnja za povraćaj onih za koje se pokaže da nije bilo razloga za sumnju u nestručnost, neosposobljenost i nedostojnost", rekla je Mesarovićeva.
Visoki savet sudstva u stalnom sastavu uskoro će započeti postupak preispitivanja odluka o neizabranim sudijama, a rok za završetak tog posla je 1. septembar ove godine, izjavila je predsednica VSS.
Prvi osnovni sud u Beogradu je najveći i najopterećeniji. Ima više od 200 sudija i 1.000 zaposlenih. „Teško je organizovati rad tako velikog suda, njegovi rezultati nisu dobri, a građani najviše ostvaruju svoja prava pred osnovnim sudovima”, rekla je Nata Mesarović i najavila osnivanje novih sudova i sudskih jedinica na teritoriji grada Beograda.
Zbog prevelike opterećenosti Apelacionog suda u Beogradu, biće predloženo da jedan deo njegove nadležnosti preuzmu apelacioni sudovi u Nišu i Kragujevcu, koji rade „mnogo lagodnije”. Najbolje rezultate i dalje postiže Apelacioni sud u Novom Sadu.
Nata Mesarović je naglasila da je za mrežu sudova nadležno Ministarstvo pravde i da svi u reformi pravosuđa „imaju odgovornost srazmerno nadležnosti koju vrše”. Iako je rezultate rada nove mreže sudova ocenila vrlo dobrim, ona je rekla da još nismo dobili efikasno pravosuđe, ali i da se ne može za godinu dana rešiti ono što se nije rešavalo 30 godina.
