Izvor: B92, 04.Nov.2020, 00:35
Može biti samo jedan: Poslednjih 270 koraka do ključeva Bele kuće
Izborni dan je stigao a sa njim i dilema - "crveni" Tramp ili "plavi" Bajden.
Kampanja kakvu SAD do sada nisu videle je za nama. Kao da glasačima nisu bile dovoljne četiri godine rada Trampove administracije da odluče ko zaslužuje njihov glas, u izbor su im se umešali neplanirani događaji poput protesta za prava Afroamerikanaca i pandemije koronavirusa.
Dve najveće partije. Slon protiv magarca. Sa jedne strane su dosadašnji predsednik i potpredsednik SAD Donald >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tramp i Majk Pens, kao i 2016, dok su demokrate "osvežile" pa je Hilari Klinton zamenio Džozef Bajden praćen Kamalom Haris, prvom ženom afroameričkog i indijskog porekla u istoriji SAD koja je kandidovana za predsednika ili potpredsednika.
Veliki broj Amerikanaca odlučilo je da iskoristi svoje pravo glasa pre izbornog dana, lično ili putem pošte. Oni koji su, ipak, sačekali poslednju priliku verovatno pripadaju neodlučnoj većini. Među njima nisu Srbi iz SAD, oni imaju svog favorita koji će, nadaju se, sprovoditi povoljnu politiku prema Srbiji.
Međutim, izborni sistem u SAD je komplikovan i nije nužno da će onaj kandidat koji osvoji više glasova biti i rezident Ovalne kancelarije.
Šta kažu poslednje procene, da li SAD dobija 46. predsednika ili taj broj ostaje na koti 45?
Ukoliko pogledamo rezultate poslednjih istraživanja, rezultat je jasan - Džozef Bajden će postati novi predsednik SAD. Međutim, duh prethodnih izbora ne dozvoljava demokratama da olako otpišu Trampa.
List "Ekonomist" prognozira laku pobedu Bajdena sa 334 glasova Elektorskog koledža (za pobedu neophodno 270), naspram Trampovih 164. Kalifornija, država sa najviše elektorskih glasova, sigurno je na strani demokrata, dok Teksas, koji je Trampu neophodan, uprkos blagoj prednosti za republikance još uvek nije definitivno na njihovoj strani.
Portal FiveThirthyEight takođe prognozira ubedljivu pobedu Trampa. Kao i "Ekonomist" i ovaj portal prognozira Bajdenovu pobedu u Kaliforniji, ali za razliku od njih smatraju borbu u Teksasu još neizvesnijom. Takođe, za Severnu Karolinu, još jednu ključnu državu za Trampa, ne daju jasne prognoze za razliku od gorepomenutog lista koji prednost daje demokratama.
Prema navodima ovog portala, Bajden bi u 97 od 100 pokušaja osvojio veći broj glasova na izborima, dok bi u 95 odsto slučaja osvojio više od 50 odsto glasova.
Sa druge strane, navode da su šanse da Tramp Bajdena pobedi sa više od 10 odsto razlike manje od jednog procenta, dok Bajdenu daju gotovo trećinu šansi za to.
Da ovi izbori neće biti kao pre četiri godine pokazuje prognoza koja daje manje od jedan odsto šansi da mapa preraspodele država između demokrata i republikanaca ostane ista kao 2016.
Politiko prognozira pobedu demokratskog kandidata sa 279 osvojenih elektorskih glasova, naspram Trampovih 163.
Kalifornija je i dalje u rukama demokrata, blagu prednost republikancima daju u Teksasu, dok neizvesnu borbu prognoziraju u Severnoj Karolini i Floridi.
Identične brojke daje i CNN.
Kolebljiva država (swing state) je naziv za bilo koju saveznu državu u SAD u kojoj bi većinu glasova mogli da osvoje i demokrate i republikanci. Kampanje predsedničkih kandidata su upravo na tim državama, pogotovo kada je ishod neizvestan.
Sa druge strane sigurne države (safe state) su one u kojima je izražena podrška za jednu od dve partija, potvrđena na ranijim izborima.
Neke od presudnih država su Arizona, Florida, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin, a Tramp je u svih šest, sa malom prednošću pobedio 2016. Prema novim anketama, Bajden trenutno ima malo vođstvo u svih šest.
Ajova - Sa svojih šest delegata u Elektorskom koledžu, Ajova bi mogla da bude jedna od država koje će odigrati ključnu ulogu na predstojećim izborima. Trenutne procene prednost daju aktuelnom predsedniku, a razlog treba tražiti u činjenici da Bajden nije osvojio najviše glasova na unutarstranačim izborima u ovoj saveznoj državi. Naime, najviše glasova sakupio je Pit Butidžidž, dok se kandidat Demokratske partije našao tek na četvrtom mestu. Kontrastno, Tramp je u Ajovi osvojio 97 odsto glasova.
Arizona - Poslednji demokrata koji je osvojio izbore u Arizoni je Bil Klinton 1996. i to sa prednošću od samo 30-ak hiljada glasova. Pre njega - Hari Truman 1948. Uprkos tome, ankete pokazuju da Bajden, iako ne veliku, ipak ima prednost u odnosu na Trampa. Da se situacija menja pokazuje podatak da je 2018, nakon 10 godina bez izbora predstavnika iz redova Demokratske partije, Kirsten Sinema pobedila na izborima za Senat. To je prva pobeda demokrata na izborima za Senat u ovoj državi od 1988. godine.
Viskonsin - Republikanska partija je, pre Trampovog trijumfa 2016, poslednji put pobedila na izborima u Viskonsinu 1984. Takođe, tada su poslednji put uspeli da vežu pobede u dva uzastopna izborna ciklusa u ovoj državi. Blizina Minesote, u kojoj je ubijen Džordž Flojd, kao i nezadovoljstvo načinom na koji je Tramp reagovao na tu situaciju mogli bi da budu jedan od faktora zašto će republikanci ovoga puta izgubiti izbore. Za sada, Bajden ima prednost, prevashodno usled veće podrške belačkog stanovništva koje je 2016. podržalo Trampa.
Minesota - Skoro pet decenija Minesota je država koja je na strani Demokrata. Da tako nije bilo oduvek, pokazuje podatak iz perioda do predsednikovanja Frenklina D. Ruzvelta. U tom periodu, Minesota je bila republikansko uporište. Ankete koje pokazuju značajnu prednost za Bajdena možda navode na zaključak da Minesoti nije mesto na ovoj listi. Međutim, iskustvo iz 2016, kada su neke tradicionalno demokratski orijentisane zemlje dale podršku Trampu, stvara bojazan u Bajdenovom štabu i poziva na oprez.
Mičigen - Upravo jedna od tih tradicionalno Demokratskoj partiji privrženih država je i Mičigen. Međutim, to nije bio slučaj i 2016. kada su stanovnici ove zemlje svoje poverenje dali Donaldu Trampu. On je tada pobedio Hilari Klinton razlikom od svega 0,22 odsto glasova. To je predstavljalo najmanju razliku između dva takmaca u toj izbornoj trci. Ono što treba da bude znak upozorenja za Bajdena, jeste činjenica da se politička opredeljenost Mičigena menja na nekoliko izbornih ciklusa. Primera radi, demokrate su pobeđivale od 1992. do 2016, dok su godinama pre toga republikanci bili izbor za građane ove savezne države. Mičigen bi i ovaj put mogao da bude presudan.
Nevada - Još jedna država u kojoj Bajden nije pobedio na unutarpartijskim izborima. Ovoga puta završio je odmah iza Bernija Sandersa. Uprkos tome, istraživanja pokazuju da on ima prednost u odnosu na Trampa. Timu aktuelnog predsednika nije se dopala odluka vlasti u Nevadi da glasanje bude organizovano putem pošte zbog čega su podneli tužbu. Ono što bi moglo da bude presudno je Bajdenov izbor za potpredsednika u vidu Kamale Haris, a zbog povećanog udela Hispano i Latinoamerikanaca u populaciji ove savezne države.
Ohajo - Stanovnici Ohaja mogu da se pohvale činjenicom da su od 1964. godine uvek davali podršku kandidatu koji je kasnije pobedio na izborima. Tramp je 2016. pobedio u ovoj saveznoj državi, ali je tom prilikom dao obećanja koja u međuvremenu nije ispunio. Trenutno nema jasnog favorita u Ohaju, uz pojedine ankete koje daju blagu prednost Bajdenu.
Pensilvanija - Bajdenova rodna država, što može biti jedan od odlučujućih faktora da ova tradicionalno kolebljiva država stane na stranu demokrata. Naime, tokom istorije građani Pensilvanije su davali podršku Republikanskoj partiji 25, a demokratama 19 puta. Tramp je 2016. godine pobedi Klintonovu za 0,7 odsto glasova i na taj način odneo ogromnih 20 elektorskih glasova. Kao i u Ohaju, ove godine se u Pensilvaniji ne vodi trka za Senat niti za guvernersko mesto, te je fokus na predsedničkim izborima. Istraživanja od početka leta pokazuju prednost koju Bajden ima, dok su ona sprovedena zimus bila na Trampovoj strani.
Severna Karolina - Veliki broj Afroamerikanaca. Demokratski kandidat Džozef Bajden uživa prednost kod ove populacije, pa bi njihov odziv mogao da bude ključan za pobedu u ovoj državi. Sa druge strane, možda i ključna država za Trampa s obzirom na to da je jedna od retkih za koju istraživanja ne pokazuju prednost na Bajdenovoj strani. Međutim, u početku je naglašavana izražena prednost za Trampa koja je u međuvremenu splasla, pa ne treba da začudi pobeda demokrata.
Teksas - Druga država po broju elektorskih glasova, samim tim i jedna od ključnih. Tradicionalno republikanska država mogla bi da promeni svoju orijentaciju. Razlog - epidemija koronavirusa. Čak 62 odsto građana Teksasa smatra da je situacija u vezi sa koronavirusom loša. Tramp je, kao i u Severnoj Karolini, imao izraženu prednost u Teksasu koja se u međuvremenu smanjila. Međutim, nije za očekivati da će Bajden odneti pobedu u ovoj saveznoj državi u kojoj Republikanska partija osvaja najveći broj glasova od 1980.
Florida - Trampova nova rezidencija. Još od Kelvina Kulidža 1924. nijedan republikanac nije dobio izbore bez pobede na Floridi. Uprkos inicijalnoj prednosti Bajdena, ona se u međuvremenu našla u blagom padu, pa nas očekuje neizvesna trka u ovoj saveznoj državi.
Džordžija - Veliki broj Afroamerikanaca i visoko obrazovanog belog stanovništva nagoveštava da bi promena mogla da nastupi u Džordžiji. Trenutna prednost koja se daje Bajdenu sigurno na to upućuje.
.jpg)
