Izvor: Blic, 18.Jan.2015, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova razume probleme, ali nema razumevanje za Pegidu
U Nemačkoj, centru evropske moći, zemlji stabilne demokratije i blagostanja uprkos krizi evra, raste broj onih koji demonstraju - i za i protiv pokreta Pegida - čije postojanje otvara brojne sociološke, istorijske i političke teme i pokreće pitanje kome koristi taj pokret, ali i da li je on povezan sa fenomenom starenja društva.
Kada Nemci marširaju u Drezdenu, glavnom gradu Saksonije gde je veoma malo stranaca ''našlo uhlebljenje'', to kod nekih izaziva sećanje na prošlost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i podstiče na traženje odgovora o motivima onih koji su udobnu fotelju ispred velikog televizora, laki sport ili neki drugi prijatan dogadjaj zamenili izlaskom na ulice, jer pristalice Pegide nisu, kako se do sada verovalo, frustrirani nezaposleni i neobrazovani desničari i neonacisti.
Upravo predstavljena studija Tehinčkog Univeziteta u Drezdenu, koja baca potpuno novu sliku na ovaj pokret, pokazala je da tipični Pegida demonstrant potiče iz saksonske srednje klase, uglavnom je muškarac, star prosečno 48 godina, bez pripadnosti religiji i partiji, dobro obrazovan, zaposlen i, što je veoma važno, sa natprosečnom zaradom u Saksoniji.
Analitičari zato kažu da je Pegida, zapravo ''Zaracin u praksi'' i podsećaju na socijaldemokratu Tila Zaracina, bivšeg saveznog bankara, poznatog po u najmanju ruku uvredljivim izjavama o strancima i rečenici da "Turci osvajaju Nemačku kao kosovski Albanci Kosovo-visokom stopom radjanja" i po tvrdnjama je broj muslimanskih migranata koji žive od socijalne pomoći i pomoći države četiri puta veći nego domicilnog, nemačkog stanovništva, da porodice s velikim brojem dece, profitiraju od države, da u Berlinu 20 odsto svih krivičnih dela počine 1000 turskih i arapskih mladih prestupnika.....
Zaracinova ''publika'' su, kažu analitičari, upravo kao ''Pegidovci''-muškarci, dobro obrazovani, stariji, sa dobrom zaradom.
Sama kancelarka Angela Merkel, čije reči o ovom pokretu mediji najslikovitje opisiju rečenicom ''razume, ali nema razumevanja'' rekla je da razume brige, vezane za useljavanje ili za kriminalitet u velikiim gradovima i nekim granicncim oblastima ali nema razumevanja za pristalice Pegide od kojih se ponovo distancicrala krajem sedmice.
Njen ministar finansija Volfgang Šojble, najstariji član vlade i jedini koji se od pada Berlinskog zida neprestano nalazi na vladinim funkcijama i koji važi za ''sedu glavu'' čija se reč uvažava, prvi je povezao ovaj pokret sa starenjem nemačkog društva.
''Jedan rastući broj starijih osoba je danas manje ili više oslobodjen materjalnih briga i zato neki od njih prave brige....'', rekao je Šojble za najnoviji broj mazagina ''Sspigel''.
Kada je reč o Pegidi, studija Tehičičkog univerziteta u Drezdenu pokazuuje da je nezadovoljstvo politikom glavni motiv izaska na ulice, Više od 54 odsto ispitanika je to navelo kao motiv, dvadesetak odsto njih želi demonstracijama da kritikuje medije i javnost, 15 odsto se protivi prijemu azilanata i useljavanju stranaca, a svega pet odsto je kao razlog demonstracija označilo strah od religioznog nasilja.
Analitičari postavljaju sada pitanje kakva je sudbina sporne Pegide, u čijem ''fokusu'' su posebno nemački novinari, koje ''Pegidovci'' nazivaju ''lažljivom štampom'', oživljavajući tako izraz iz Prvog i Drugog svetskog rata za diskreditovanje nezavisnih medija?
Politikolozi iznose uglavnom četiri teze o budućnosti Pegide.
Oni smatraju da demonizacija doprinosi rastu Pegide i preporucucju političkoj klasi da zauzme drugačiju poziciju, jer je ta orgnizacija, kako se kaže, dodirnula pitanje intergracije stranaca, koje dotiče mnoge ljude u Nemačkoj.
Taj pokret, kako se u drugoj tezi kaže, ne bi trebalo da ima uspeha izvan Drezdena, grada, bujne lepote i burne prošlosti, teško stradalog u bombardovanju 13. februara 1945. godine koje neki istoričari smatraju kontroverznim i grada u kome je neonacistička NPD sve do poslednjih izbora imala svoje poslanike.
U tezama o budućnosti Pegide kaže se da bi taj pokret mogao da ''završi'' kod ''Alternative za Nemačku'', partije, takodje, dobrostojećih muškaraca, intelektualaca, evroskeptika i desničara, koji se zalažu za rigorozniju politiku useljavanja stranaca i, sudeći prema anketama, imaju veliku šansu da na sledećim izborima udju u Bundestag, ''otimajući'' glasove, pre svega, demohrišćanima, kancelarke Angele Merkel.
Kao jedna od poslednjih teza navodi da se bi Nemačka, kao reakciju na ovaj pokret koji zahteva imigracionu politiku po ugledu na Švajcarsku, Australiju i Kanadu, mogla usvojiti novi zakonodvani paket u toj oblasti.
