Izvor: SrbijaDanas.com, 18.Okt.2021, 22:57

MISTERIOZNO OTKRIĆE NAUČNIKA: Nešto čudno šalje signale iz središta naše galaksije

Naučnici su 2020. otkrili neobičan signal koji stiže iz misterioznog, za sada nerazjašnjenog izvora u središtu naše galaksije

Prema radu objavljenom u časopisu Astrophysical Journal, signal je neobičan na više načina. Pre svega, nije jasno odakle dolazi jer naučnici nisu uspeli da otkriju njegov izvor. Osim toga, njegov intenzitet se menja na neuobičajen, nepravilan način – pali se i gasi bez nekog reda. Konačno, izvor emituje relativno retke, cirkularno polarizovane >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << radiotalase. Sve ovo zajedno pokazuje da je reč o nečemu što nikada do sada nije zabeleženo.

Izvor zračenja nazvan je "Endijev objekat", po Zitengu Vangu sa Univerziteta u Sidneju kojem je nadimak Endi, a koji je prvi otkrio ove radiotalase.

Zajedno sa svojim kolegama Vang je u 2020. neobičan signal zabeležio 6 puta uz pomoć radioteleskopa Australian Square Kilometre Array Pathfinder. Nakon toga isti signal uhvaćen je radioteleskopom MeerKAT u Južnoafričkoj Republici.

Tim je otkrio da je izvor samo povremeno slao (emitovao) radiotalase u periodu od nekoliko nedelja, ali većinu vremena ih nije emitovao. Kad ih je poslednji put emitovao u februaru ove godine, nekoliko meseci nakon što je prvi put otkriven, naučnici su u njega uperili neke od najmoćnijih teleskopa koji postoje na Zemlji, a da nisu radioteleskopi, ali i dalje nisu videli ništa.

- Posmatrali smo sve druge moguće talasne dužine iz elektromagnetnog spektra, od infracrvenih i optičkih do rendgenskih zraka, i nismo videli ništa pa se čini da to zračenje nije u skladu s bilo kakvom zvezdom ili objektom koji razumemo - rekao je za New Scientist Dejvid Kaplan sa Univerziteta Viskonsin-Milvoki, koji je bio član istraživačkog tima.

Činjenica da izvor zračenja nije bio vidljiv ni na jednoj drugoj talasnoj dužini osim u radiopodručju isključila je nekoliko mogućih objašnjenja za ovaj izvor, uključujući standardne zvezde i magnetare, neutronske zvezde sa snažnim magnetnim poljem.

Šta god da jeste "Endijev objekat", karakteristika polarizacije radiotalasa koji iz njega dolaze ukazuje na to da verovatno ima vrlo jako magnetno polje.

Tokom bljeskova misterioznog izvora u središtu naše galaksije jačina sjaja varirala je do faktora 100, a bljeskovi su nestajali izuzetno brzo, uglavnom tokom jednog dana. To pak znači da je objekat vrlo verovatno malen. No nijedno astronomsko telo za koje znamo ne odgovara svim navedenim, čudnim osobinama.

Kaplan kaže da je objekat onemogućio svaki njihov pokušaj da ga objasne.

- Moglo bi se pokazati da je deo poznate klase objekata, samo čudan primerak, ali to će pomeriti granice načina na koji mislimo da se te klase ponašaju - zaključio je.

Astrofizičar Vibor Jelić sa Instituta Ruđer Bošković u Zagrebu kaže da se radi o vrlo zanimljivom radioizvoru.

- Biće interesantno otkriti o čemu se tačno radi. S obzirom na to da radiotalase detektujemo u nepravilnim razmacima, moguće je da se radi o nasumičnom padanju okolne materije na neki objekat koji onda izaziva te iznenadne i nepravilne bljeskove radiotalasa - rekao je Jelić.

Ovde je prikladno objasniti šta znači da je svetlost polarizovana, a šta da je cirkularno polarizovana. Svetlost koja do nas dolazi sa Sunca, iz plamena vatre ili iz varnica sa žarnom niti, sastoji se od mnoštva elektromagnetnih talasa čija je polarizacija nasumična. Svaki pojedinačni talas za sebe je polarizovan u smislu da oscilira samo u jednoj ravni. Ali svaki to čini u nekoj svojoj ravni, ne svi u istoj. Drugim rečima, polarizacije su zastupljene u svim smerovima pa smatramo da je ukupno zračenje nepolarizovano. Kada bi svi elektromagnetni talasi imali polarizaciju istog smera, tada bi i ukupno zračenje bilo polarizovano.

Zračenje je linearno polarizovano ako talasi titraju u istoj ravni, a ravan je okomita na smer širenja talasa. Na primer, reflektovana Sunčeva svetlost s površine vode poput.jezera ili mora, većinom je polarizovana. Upotrebom materijala koji propuštaju svetlost samo određene polarizacije, tzv. filteri, može se blokirati odsjaj s površine vode i na taj način napraviti kontrastnije slike. Polarizovani filteri koriste se i u određenim modelima sunčanih naočara i isto služe za smanjenje refleksije svetlosti iz okoline.

Polarizacijski filteri takođe postoje u 3D naočarama za bioskop. 3D filmovi snimaju se s dve međusobno udaljene kamere koje oponašaju dva oka koja su međusobno udaljena. U dvorani projektori te dve slike projektuju u dve različite polarizacije, a mi mešavinu tih slika gledamo kroz naočare koje imaju dva filterima različito polarizovana stakla. Desno staklo polarizovano je tako da propušta samo ono što je snimila desna kamera, a levo samo ono što je snimila leva. Na taj način vidimo snimljene prizore onako kako bismo ih gledali u prirodi svojim razmaknutim očima.

Kažemo da je zračenje cirkularno polarizovano ako se ravan polarizacije talasa, tj. smera kretanja talasa zakreće dok se kreću. Zakretanje može biti u smeru kazaljke na satu i obrnuto od smera kazaljke na satu.

Cirkularna odnosno kružna polarizacija elektromagnetnog talasa je stanje polarizacije u kojem u svakoj tački elektromagnetno polje talasa ima konstantnu veličinu i rotira konstantnom brzinom u ravni usmerenoj na smer talasa.

Snaga i smer električnog polja definisani su njegovim vektorom električnog polja. U slučaju kružno polarizovanog talasa, vrh vektora električnog polja, u određenoj tački prostora, određen je fazom svetlosti dok ona putuje kroz vreme i prostor. To čini tako da vektor električnog polja talasa u svakom trenutku označava tačku na spirali koja se uvija oko smera njegovog širenja.

Kružna polarizacija nastaje kada su dva ortogonalna vektora komponenti električnog polja jednake veličine i izvan faze su za tačno 90°, odnosno za jednu četvrtinu talasne dužine. Takav talas možemo zamisliti kao kombinaciju dvaju talasa koji su međusobno suprotstavljene polarizacije, a imaju pomak u fazi oscilacije.

Radio-emisije zvezda i pulsara mogu biti snažno kružno polarizovane. Ali zanimljivo je da i neki insekti i neki račići odražavaju cirkularno polarizovano svetlo. Jedan od poznatijih je zlatna bubamara, insekt jakog zeleno-bakrenastog sjaja koji često sleće na cveće gde se hrani polenom.

Nastavak na SrbijaDanas.com...