Izvor: Večernje novosti, 04.Sep.2016, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MISTERIJA "SMOKIJA", BANANICA I PLAZME: Recepturu krili kao najstrožu tajnu

Naše najpoznatije brendove prate i zanimljive priče o njihovom nastajanju i dugom trajanju na domaćem i inostranom tržištu MAJSTOR za čokoladu i deserte Franjo Vaja iz Vršca i tehnolog Dušan Milenković, tvorci su najpoznatijeg srpskog slatkiša i alkoholnog pića - “Štarkove” bananice i “Rubinovog” vinjaka! Recept za ništa manje poznatu “Bambijevu” plazmu, u Srbiju je doneo Petar Tutavac iz Požarevca, a ime tvorca legendarnog “smokija”, nažalost >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << do danas ostaje nepoznato. Svaki od ovih proizvoda koji su se održali decenijama, osim lavine nostalgičnih sećanja, prate i interesantne priče kako su nastali. Slatkiš uz koji odrastaju generacije, obavezna radost mališana, slatki zalogaj na putovanjima, đačkoj torbi, na radnom stolu - čuvena bananica, “rođena” je pre gotovo osam decenija! - Po priči, koja se prenosila kroz generacije zaposlenih, majstor Franja Vaja, znalac čokolade i njenih poslastica, preuzeo je fabriku “Roda”, preteču današnjeg “Štarka” i u njoj stvorio prvu čokoladnu bananicu, još davne 1938. godine - kaže Bojana Vidaković, brend menadžer beogradske "Soko Štark Atlantik grupe". - Za nju je Vaja dobio 1,5 dinar od ondašnjih vlasti, kao nagradu za novi proizvod na tržištu. Izgled i ukus bananice nije se menjao od kada je nastala, ali receptura je ostala naša mala tajna. Sastojci jesu poznati, alga agar-agar, se i danas koristi za želiranje. Našu bananicu potrošači nepogrešivo prepoznaju u moru sličnih na tržištu. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, 2012. i 2013. godine odobrio je da bananica na ambalaži nosi zakonom zaštićeni žig sa sloganom “jedina prava”. A samo u Srbiji, godišnje se pojede čak 70 miliona komada ovog slatkiša. Uz bananicu, pre četiri i po decenije rođena je još jedna “legenda” - smoki, flips sa kikirikijem. Nastao je 1972. godine i prvi je flips proizveden u jugoistočnoj Evropi! - Tokom prvih godina, receptura je dorađivana i menjana, a vremenom je postala strogo čuvana tajna poslovnog uspeha - kažu u “Štarku”. - Sirovine koje se koriste za smoki su kukuruzni griz, kikiriki, biljna mast, sojino brašno i so. I ništa više. Smokiju se ne dodaju aditivi, arome ili pojačivači ukusa, a neke od sirovina su namenski razvijane samo za smoki. Specifičan po svim karakteristikama, preliv smokija je jedinstven u svetu flipsa. Osim toga, kada je smoki počeo da se proizvodi, njegova kesica sa “prozorom” bila je hit ambalaža i to dizajnersko rešenje bilo je rezultat rada “Štarkovog” tima dizajnera. Slova u imenu poroizvoda bila su rukom pisana. Deca su tako dobila svoje “ljubimce”, a ništa lošije nisu prošli ni odrasli i to zaslugom Dušana Milenkovića. Ovaj tehnolog “Rubina” zajedno sa petočlanim timom stvorio je pre 60 godina čuveni vinjak. - Kako se priča, Milenković je bio izuzetno darovit i radoznao čovek, koji je zajedno sa grupom najboljih radnika, 1957. godine, započeo eksperimente i došao do sada već čuvene formule - kaže Marija Đurđević, brend-menadžer kruševačkog “Rubina”. - Sa njim u timu bili su Radoslav Đorđević, Žikica Vujičić, Milovan Milojković Teča, Milutin Vujičić i Radoslav Cvetkovićem Ruo, a Miodrag Veljković je kasnije usavršio proizvodnju vinjaka. Oslanjali su se na francusku tehnologiju, primenjenu na domaćim sortama grožđa među kojima je dominirao "prokupac", kao najrasprostranjenija vinska sorta grožđa u Srbiji. Osnovna sirovina vinjaka, kako kaže naša sagovornica, jeste grožđe. Dobija se od vina, njegovom destilacijom i starenjem u hrastovoj buradi, najmanje 2 godine. - Zapremina buradi je 500 litara - kaže Đurđević. - Napravljeni su isključivo od hrasta poreklom iz istočne Srbije, a izrađuju se samo u pinterskoj radionici “Rubina”. Ova isključivost u poreklu hrastovine doprinosi specifičnom karakteru vinjaka. Godišnje se proda više od tri miliona litara vinjaka, a za poslednjih šest decenije, prodato je više od 300 miliona litara ovog pića. NOVA SAMO TEHNOLOGIJA U PROIZVODNjI bananice, promenila se samo tehnologija - objašnjava Bojana Vidaković. - U početku je livena ručno improvizovanim poslastičarskim fišecima, u kalupe obložene skrobnim brašnom da se masa ne zalepi. Danas je tehnologija savremena, automatska. I za "Smoki", proizvodnja je modifikovana. Jedna od malih tajni koju delimo sa našim potrošačima je da kikiriki pečemo neposredno pre proizvodnje. "LANE" KAO "PLAZMA" ISTORIJA “Bambijeve” Plazme, kako kaže urbana legenda, počinje 1902. godine u Milanu, gde je Cezar Skoti, jedan od najvećih trgovaca plasmonom - izolatom proteina dobijenog iz mleka, otvorio svoju fabriku. Polovinom prošlog veka, u njoj se zaposlio Srbin - Petar Tutavac, poreklom iz Požarevca. Posle Cezarove smrti, fabrika je prodata, a Tutavac je otpušten, pa se vratio u rodni grad. Iz Milana je poneo znanje koje je primenjivao radeći za Cezara, pa je rešio da originalni italijanski recept malo promeni i napravi proizvod koji će biti sličan onom koji se prodaje u Italiji. Tako je nastala naša “Plazma”, koja se zbog spora početkom sedamdesetih godina prošlog veka sa italijanskim “Plasmonom”, u inostranstvu prodaje pod nazivom “Lane”.

Nastavak na Večernje novosti...