Izvor: Southeast European Times, 29.Mar.2011, 01:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lorik, uzor na terenu i van njega

Talentovani vezni igrač uzor je drugim mladim albanskim igračima.

28/03/2011

Jonilda Koci za Southeast European Times iz Tirane -- 28.3.2011.

Lorik Cana je verovatno najomiljeniji albanski fudbaler. Rođen u Prištini, od oca čuvenog kosovskog fudbalera Agima Cane, proveo je detinjstvo razmišljajući i sanjajući o fudbalu.

Lorik verovatno nije ni sanjao da će postati jedan od najboljih albanskih fudbalera na međunarodnoj sceni, zamenik kapitena >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << albanske reprezentacije i igrač za koga se otimaju evropski klubovi.

Dvadesetsedmogodišnji Cana igrao je za poznate timove, kao što su Pari San Žermen i Marsej u Francuskoj, gde je bio kapiten 2007, sa samo 23 godine. Igrao je i za Sanderlend u Engleskoj, pre nego što je prešao u turski Galatasaraj u julu 2010. kao odbrambeni vezista.

Sedam godina pre toga, prihvatio je poziv fudbalskog saveza Albanije da igra za reprezentaciju. To je bio prirodan izbor za Canu, najbolji način, prema njegovim rečima, da pokaže svoje veze sa domovinom i patriotizam koji bi, kako kaže, svi trebalo da osećaju.

Direktan i skroman, zanimaju ga arheologija, etimologija, istorija, konjski skokovi i auto trke. Pomaže nekoliko dobrotvornih organizacija u Albaniji i na Kosovu i UNICEF-ov je ambasador u Albaniji. Cana je nedavno razgovarao sa dopisnicom SETimesa Jonildom Koci.

SETimes: Kako je došlo do toga da uspete u fudbalu? Da li je na to uticala karijera vašeg oca?

Lorik Cana: Naravno, moja ljubav prema fudbalu vuče korene iz porodice, jer je moj otac petnaest godina profesionalno igrao fudbal na Kosovu i bio poznat u doba bivše Jugoslavije, kada je fudbal bio jako kvalitetan. Mogu da kažem da je otac na mene imao veliki uticaj.

„Još od kako sam bio dečak sanjao sam o tome da igram za albansku reprezentaciju“, kaže Cana, na slici u gornjem redu, sa krajnje desne strane. [Gent Škulaku/SETimes]

Odrastao sam u svetu fudbala, kao momak sa Balkana, gde svi dečaci gaje posebnu strast prema fudbalu. Od kako je moja porodica napustila Kosovo, svi uslovi su mi bili ispunjeni da postanem fudbaler, iako nisam verovao da ću postati profesionalni igrač. Naporno sam radio da bih to ostvario i otac me je podržao. Tako da sam praktično imao sve kako bih ostvario taj cilj.

SETimes: Rođeni ste u Prištini, ali ste boravili i u Albaniji, gde ste dolazili da igrate za reprezentaciju i iz drugih razloga. Kakav je vaš odnos sa te dve zemlje?

Cana: Pošto na Kosovu nismo imali reprezentaciju, bilo je potpuno normalno da deca maštaju o tome da igraju za albansku reprezentaciju. Mislim da je to bilo potpuno prirodno, a bilo je i patriotizma. Danas imam puno poznanstava u Albaniji, još od 2002. godine, kada sam prvi put došao ovde. Najbolji prijatelji su mi u Albaniji. Na drugoj strani, na Kosovu mi još uvek živi dosta rođaka. Imam rođake u Đakovici, ali su mi ipak najbolji i najprisniji prijatelji ovde u Tirani.

SETimes: Kako vidite svoje učešće u albanskoj reprezentaciji?

Cana: Svoju fudbalsku karijeru gradim snažnim angažovanjem u pravcu akcije i rezultata. Pokušavam da budem primer i pokušavam da otvorim put velikom broju drugih igrača koji će doći posle mene. Ubeđen sam da ima i da će biti puno drugih albanskih igrača u budućnosti koji će biti uspešni na međunarodnoj sceni i koji će biti i bolji od mene. Drago mi je što sam jedan od prvih koji je uspeo na međunarodnoj sceni, ali bih voleo da se više mladih albanskih igrača koji žive u inostranstvu odluči da igra za albansku reprezentaciju.

SETimes: Šta mislite da bi trebalo promeniti u albanskoj reprezentaciji?

Cana: Mi Albanci smo oduvek imali talentovane fudbalere, ali su, naravno, uslovi za mlade fudbalere u Albaniji još uvek teški. Mislim da je potrebno pronaći nove fudbalere koji žive u inostranstvu i već smo krenuli u tom pravcu. Ti mladi igrači imaju sve potrebne uslove za uspeh.

U zemljama kao što su Švajcarska ili Nemačka igra veliki broj mladih albanskih fudbalera i ja sam dobar primer, pošto sam debitovao i dostigao vrhunac u Švajcarskoj i Francuskoj. To bi definitivno trebalo promeniti. Albanski fudbalski savez već je preduzeo tu inicijativu pronalaženja novih igrača. Mislim da sigurno kasnimo nekoliko godina, ali je ipak veoma pozitivno što smo krenuli sa tim.

Cana je odlučan da pomogne pronalaženje mladih talenata za albansku fudbalsku reprezentaciju. [Gent Škulaku/SETimes]

Podržavam tu inicijativu i pozivam sve mlade albanske igrače da izaberu da igraju za našu reprezentaciju. Puno puta je činjenica da su odabrali državljanstvo druge zemlje velika prepreka.

SETimes: Da li vidite svoju budućnost u Turskoj?

Cana: Time što sam prešao u taj klub ispunio sam sebi želju. Galatasaraj ima veliki broj navijača na Kosovu, sa kojim ima zajedničku istoriju, pošto ga je osnovao Albanac, Ali Samijen (sin uglednog pisca Samija Frašerija). Dugo sam želeo da igram za njih i dobio sam priliku ranije nego što sam očekivao, ali ako mi ovaj klub pruži priliku... ostaću dugo u njegovim redovima.

SETimes: Veliki broj prestižnih stranih klubova iz Engleske, Francuske i drugih zemalja bilo bi spremno da vam ponudi angažman. Šta bi vas navelo da pređete?

Cana: Ja bih želeo da dugo ostanem u Galatasaraju. Došao sam u Tursku ... da bih dobio priliku da igram evropske lige i ako se to ne desi ili ako ne budem mogao da ostvarim svoje ciljeve, razmisliću još jednom o svom angažmanu. Ove godine smo imali neke probleme, ali ako sve prođe kako treba, ostaću da igram ovde.

SETimes: Stvorili ste sebi veoma zanimljiv imidž u javnosti učestvujući u nekoliko dobrotvornih inicijativa. Imenovani ste i za UNICEF-ovog ambasadora u Albaniji. Šta možete da nam kažete o tim iskustvima?

Cana: To je nešto što je potpuno normalno kada ste javna ličnost, posebno u sportu, jer sport na neki način može da bude fantastičan ambasador neke zemlje. Nije mi puno trebalo da se angažujem u tim aktivnostima koje smatram veoma važnim i potrebnim.

SETimes: Ujedno ste i jedna od omiljenih javnih ličnosti u Albaniji, posebno među devojkama. Da li to utiče na vašu privatnost?

Cana: Detalje o svom privatnom životu uglavnom čuvam u tajnosti, ali ako smatram da postoji nešto važno u mom životu što ljudi treba da znaju, nemam problem da o tome pričam. Ako sam u vezi sa nekim, ili odlučim da se oženim, dakle nešto što je zaista važno u mom životu, onda ću to i saopštiti javnosti. Međutim, do sada nije bilo takvih važnih stvari koje bih obelodanio. Tako stvari stoje.

Nastavak na Southeast European Times...