Izvor: Politika, 28.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Logično
Kako se toga nismo ranije setili? Ratko Mladić se preda Haškom tribunalu, mi garantujemo da će se vratiti na suđenje, Tribunal ga pusti, a onda mu (Mladiću, ne Tribunalu) omogućimo da kod kuće vodi Vojsku Srbije. Mogao bi slobodno da bira načelnika generalštaba, da dobija sve informacije od vojne obaveštajne službe i da na miru čeka početak procesa, samo da ne drži političke govore i da ne daje izjave za medije. I još jedna stvar: za to vreme, misteriozno bi nestajali svedoci njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zločina.
Neko zlonameran bi i ovako mogao da tumači reči koje je pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izgovorio pre dva dana u Beogradu. Frid misli da je Ratko Mladić "kukavica koja se krije iza srpske zastave, zastave koja ima plemenitu istoriju", a da je bivši kosovski premijer i haški optuženik Ramuš Haradinaj hrabar čovek koji se Tribunalu predao čim je optužen. Junak, bezmalo.
A Haradinaj je u Hagu optužen za ubistva Albanaca, Roma i Srba, za silovanje, mučenje, proterivanje, nezakonito pritvaranje...
Objašnjenje pomoćnika Kondolize Rajs da Mladić nije dostojan tradicije srpskih generala prihvatljivo je i podudara se sa onim što je o Mladiću nedavno rekla i srpska vlada. Nadamo se, ipak, da Fridovo nesretno poređenje Mladića sa Haradinajem nije isto što i sugestija da je Haradinaj svetao primer borca za slobodu, spremnog da odgovara i za poneki zločin koji je, onako u žaru borbe, počinio. Američka logika se da razumeti ako se zna da mnogi zapadni izvori poslednjih godina tvrde da je upravo Ramuš Haradinaj zaslužan za mirni prelaz terorista iz OVK u Kosovski zaštitni korpus. Amerikanci su zbog toga bili spremni da previde i incidente koje je Haradinaj pravio, od napada na ruske vojnika Kfora do obračuna sa rivalskim klanovima, puškaranja u kojima je bilo i mrtvih. A to što strada i poneki svedok, dok se drugima preti da ne svedoče? Pa, niko nije savršen.
Kad je izabran za premijera, Amerikanci su mislili da su time rešili problem i sa neefikasnim Ibrahimom Rugovom i s nepredvidljivim Hašimom Tačijem. Ramuš Haradinaj je bio idealno rešenje. Sve dok ga Del Ponte nije optužila, jedinog iz trojke koja je morala da završi u Hagu (Agim Čeku, Tači, Haradinaj). Posle kratkog ubeđivanja, predsednik privremene vlade otišao je u Hag. Nagrada za poslušnost? Puštanje na privremenu slobodu posle tri meseca. I još? Međunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji "vlada uz pomoć šefa mafije Ramuša Haradinaja", ocenjuje bečki "Standard", a "Frankfurter rundšau" ga naziva "jakim, ali popustljivim vlastodršcem koji, u slučaju nužde, može mimo svih struktura da progura ono što strani upravnici žele". "A ukoliko nešto ne funkcioniše, misija UN može odmah da mu mahne jednom avionskom kartom za Holandiju, za pritvor u Ševeningenu."
Možda treba da zamislimo šta bi se desilo s Ratkom Mladićem da je bio kooperativan kad je bilo vreme. Da li bi ikada bio optužen za zločine koje su počinili pripadnici njegove vojske? I da li bi mu, i optuženom, bilo dozvoljeno iz senke da upravlja oružanim snagama?
Ali, ne hvala. O tome ne treba razmišljati. Mladiću je mesto u Hagu. I to što pre.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 28/09/2006]
