Izvor: Southeast European Times, 01.Apr.2013, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljudski razvoj u žiži izveštaja UN

Društveni i ekonomski napredak u regionu nije ravnomerno raspoređen.

01/04/2013

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 1.4.2013.

Kontinuirani ekonomski rast i povećanje nacionalnog dohotka ne znače automatski i dinamičan razvoj socijalnih indikatora.

To je jedan od zaključaka izvučenih iz ovogodišnjeg Indeksa ljudskog razvoja koji objavljuje Razvojni program Ujedinjenih Nacija (UNDP). Taj indeks meri razne aspekte razvoja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << među kojima su zaposlenost žena, stopa pismenosti i zaštita životne sredine, kako bi omogućio da se potpunije sagleda ljudski napredak nasuprot posmatranja sa aspekta standardnih ekonomskih pokazatelja.

Indeksom se ocjenjuje niz kriterijuma i zemlje dobijaju ocenu od 0 do 1. Ocena Turske za 2012. godinu bila je 0,722, pa je tako ta zemlja rangirana kao 90-ta od ukupno 187 zemalja i teritorija.

U izveštaju se kaže da je Turska „jedan od nedovoljno priznatih uspešnih primera“ koja „preoblikuje ideje o tome kako postići ljudski razvoj“. Turska je poslednjih godina zabeležila snažan ekonomski rast i povećanje prihoda.

Turska se, međutim, suočila sa teškoćama da svoju snažnu ekonomiju pretoči u društveni razvoj. Ta zemlja ima nisko učešće ženske radne snage sa 28,1 odsto, dok je prosečno trajanje školovanja tek 6,5 godina.

„Indikatori u zdravstvu i školstvu nisu napredovali koliko i prihod u Turskoj, posebno zbog toga što se rezultati ulaganja i poboljšanja u tim domenim vide tek na duži rok“, kaže zaSETimesFaik Ujanik, portparol UNDP.

Turska se u 2013. godini nada ekonomskom rastu od tri odsto. Ujanik očekuje pozitivan rast indikatora ljudskoj razvoja u Turskoj sve dok ta zemlja održava svoj ekonomski napredak i koristi njegove rezultate za ispunjavanje različitih socijalnih potreba.

„Da bi imala održiv bilans ljudskog razvoja, Turska bi trebalo i da formuliše smernice regionalnog razvoja kako bi prebrodila nejednak razvoj među regionima, što je takođe problematičan aspekt“, kaže Ujanik.

Hrvatsku je indeks svrstao na 47. mesto, a slede Crna Gora na 52, Rumunija na 56, Bugarska na 57, Srbija na 64. i Bosna i Hercegovina na 81. poziciji.

Očekivani životni vek u Bugarskoj je 73,6 godina, a građani u obrazovnom sistemu provode u proseku 10,6 godina. Učešće žena na tržištu rada relativno je visoko sa 48,6 odsto.

Rumunija je pala za šest pozicija u odnosu na prethodnu listu, iako je indeks te zemlje skočio na 0,786.

Mirča Čivu, vanredni profesor na fakultetu za sociologiju Univerziteta u Bukureštu, kaže zaSETimesda je potrebno uzeti u obzir više faktora ako se želi utvrditi zašto je rejting Rumunije pao.

„Pored ekonomskih faktora, kao što su pad kupovne moći zbog mera štednje, tu su i neekonomski faktori koji su umnogome odredili taj pad za šest mesta“, kaže on.

Nabrajajući razloge, Čivu kaže: „Nizak stepen sanitarne pomoći, koji dovodi do visokog stepena smrtnosti odojčadi, slabo razvijenih socijalnih službi i sve nižeg kvaliteta života, delom i zbog stresa oko neizvesnosti na tržištu rada.“

Čivu je dodao da su deo jednačine i politički faktori.

„To je i situacija vezana za političku atmosferu, dobro upravljanje, odnosno prioritet vlade da obezbedi pristojan životni standard za građane i bolji kvalitet života. Na žalost tako nešto nismo u prilici da vidimo“, kaže on.

U odnosu na prethodni indeks, pozicija Makedonije je nepromenjena - 78. mesto. Od balkanskih zemalja, samo je Bosna i Hercegovina lošije plasirana.

Za neke građane takva pozicija nije iznenađenje.

„Mi jednostavno ne možemo da se poredimo sa Evropom. Medicinska nega je tamo bolja, obrazovanje je bolje. Plate su neuporedive“, kaže zaSETimes Ana Arsovska, studentkinja ekonomije u glavnom gradu Makedonije Skoplju.

„Ako mene pitate, kada govorimo o kvalitetu života, mi smo više u rangu nekih afričkih ili nerazvijenih zemalja.“

Ipak, Makedonija je napredovala, pa je tako očekivani životni vek 75 godina. „Danas makedonski građani mogu da očekuju da će živeti 5,2 godine duže nego 80-ih godina i da će u školi ostati 2,5 godine duže nego 1990“, kaže se u izveštaju.

Makedonski građani takođe imaju više novca na raspolaganju nego u prošlosti; bruto nacionalni proizvod se, u odnosu na kupovnu moć, povećao za gotovo 40 odsto u odnosu na 1995.

U ovogodišnjem izveštaju UN istaknuta su bitna poboljšanja u nerazvijenim zemljama, od kojih su mnoge zabeležile snažan ekonomski rast, smanjenje siromaštva i jačanje srednje klase. Više od 40 razvijenih zemlja neočekivano je ostvarilo veći ljudski razvoj poslednjih decenija zahvaljujući održivom razvoju u školstvu, socijalnim programima i zdravstvu.

Biljana Lajmanovska iz Skoplja i Pol Ćokoju iz Bukurešta pomogli su sastavljanje ovog izveštaja.

Da li je rejting vaše zemlje u indeksu UN tačan? Napišite svoje mišljenje u obliku komentara koji možete ostaviti ispod.

Nastavak na Southeast European Times...