Izvor: Vesti-online.com, 29.Sep.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lastin salto mortale
Nezvanični izvori kažu da je major Goran Savić poginuo zato što nije želeo da lupanjem "ponosa srpske avijacije" sebi zapečati karijeru, tako krhku kad su naši piloti u pitanju. Kad je shvatio da "lastu" spasiti neće, niti svoj život, usmerio je avion tamo gde je mislio da nikog neće ubiti. I nikog, srećom, nije ubio. Sem, na žalost, sebe.
Milan Jovanović
Njegova će deca, uzdajmo se, dobiti stipendije da završe škole i da se ne potucaju od nemila do nedraga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao deca mnogih Goranovih kolega koja su platila ceh ratovima u kojima, kako pokojni Sloba reče, Srbija nije ni učestvovala.
Sećam se te proklete 1999. kada su američkog pilota oborenog nad Srbijom u Vašingtonu izveli pred novinare, da ispriča kako je herojski iskočio iz pogođenog aviona, a onda junački bežao po šumama i gorama od zlih Srba, sve dok američki helikopter nije doleteo i izvukao ga na sigurno.
- Mama! - zaplakao je pred kamerama raznih si-en-enova. - Mama, živ sam!
Američki pilot se, da prostite, usro ko grlica.
Onda je nastalo komešanje, pilot usran do zavrat sklonjen je ispred kamera, konferencija za štampu hrabrog bombardera je naprasno prekinuta.
Ostala je samo bruka, ako to Ameri uopšte smatraju brukom, ili jednostavno jednom divnom holivudskom pričom zbog kojih će i njima poteći suze za pravednim ratnikom koji je jedva izmakao nožu koljača, usput sklonih genocidu.
A, u to isto vreme srpski piloti, u letećim kovčezima bez modernih radara i ubojitih raketa zaletali su se u jato zlikovaca, svesni da ginu.
- Celog života smo se školovali da ratujemo, mi smo sa radošću čekali da se oprobamo u vazduhu. Da vratimo dug otadžbini. I u krvi, ako treba - govorili su retki preživeli, što su jurišali na jačeg.
Kao i uvek u srpskoj istoriji.
Naša uništena vojska, a s njom i ratna avijacija kojoj su čak i ime promenili da ne bi iritirala nove/stare NATO saveznike, najlakše žrtvuje ljude. Život je jeftin, "lasta", obećana raznim kupcima je skupa. Ovde smo, doduše, navikli da ginemo. Nije to ništa.
Važno je, takođe, da je "najveći aeromiting u istoriji Srbije", kako reče ministar Vučić, prošao kako treba. Da su se na jednom mestu okupile i žrtve i dželati, da smo zaboravili. Da smo nastavili tradiciju od Đinđića do Tadića i da je pokojni major Goran Savić tada izveo akrobacije koje su oduzimale dah novokomponovanih zapadnih prijatelja.
Potom je došlo vreme da major, posle bogate karijere predavača na Vazduhoplovnoj akademiji, položi i za probnog pilota. I to na toj čuvenoj "lasti", ponosu srpske avijacije i nadi izvoznika iz vojne industrije.
Možda bi major Savić danas bio živ da mu u glavi nije bio veliki izvozni posao, za koji se osećao lično odgovornim. Ne znam ni da li je bio plaćen toliko da svaki put stavi pilotsku kacigu na glavu, a glavu u torbu.
On je, na žalost, svoj dug otadžbini odužio. Ne u ratu, onom pravom, već u onom za profit, a taj je, kažu, ponekad krvaviji od onog pravog.
A u trenucima kad je cela Srbija brujala o pogibiji, a Aleksandar Vučić uveliko žurio sa Kipra u Beograd, neko plaćen da kroji lik i delo ministra odbrane prosledio je medijima slike kako sa osmehom na licu načinje pogaču koju mu, takođe široko osmehnuta, nudi pripadnica mirovne misije srpske vojske. Na sledećoj slici se ministar široko osmehuje pozirajući sve sa ostalim mirovnjacima raznih nacija. Sve vrvi od ceremonijala i radosti.
Ne znam da li je aktuelni ministar odbrane smenio svog čoveka zaduženog da ga kuje u zvezde, a koji se zaigrao i zaboravio da se na groblju ne igra.
Ministru uskoro ističe džentlmenskih sto dana fore da nešto uradi, a koliko vidimo mandat je počeo onako kako je Šutanovac završio - leševima. Od minera do pilota.
Ako od silnih funkcija ne stiže i time da se bavi, neka kaže. Pa da nađemo nekog drugog.
Nastavak na Vesti-online.com...
