Izvor: Večernje novosti, 26.Sep.2017, 19:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

LEKARA - NE SLUŠAMO: Svetski dan srca i ove godine dočekujemo među neslavnim rekorderima

Samo od posledica tri najteže bolesti krvnih sudova i srca Srbija je prošle godine ostala bez čak 27.094 ljudi, što je više nego što omanji grad ima stanovnika SAMO od posledica tri najteže bolesti krvnih sudova i srca Srbija je prošle godine ostala bez čak 27.094 ljudi, što je više nego što omanji grad, recimo Gornji Milanovac, ima stanovnika! Od moždanog udara tokom 2016. umrlo je 11.348 osoba, od posledica ishemijskih bolesti srca 9.107, a od hipertenzije 6.639. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Sve ukupno, od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji godišnje umre više od 50.000 ljudi, a to je u zbiru umrlih, čak svaki drugi. Podaci su alarmantni, ali malo koga još iznenađuju, s obzirom na to da smo po obolevanju i umiranju od kardiovaskularnih bolesti već godinama drugi, odmah iza Rusa. Pred 29. septembar, Svetski dan srca, kardiolozi opet ukazuju na faktore rizika, na značaj prevencije, a do prosečnog stanovnika, pokazuje iskustvo, od toga malo šta dopire. - Kod nas mnogi govore da vode računa o svom zdravlju, ali samo dok ne sednu za sto da jedu, dok ne zapale cigaretu ili posegnu za alkoholnim pićem - kaže prof. dr Siniša Pavlović, internista kardiolog i zamenik direktora Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije. - Deklarativno smo skloni da budemo čak teatralni u brizi o zdravlju, ali samo "na rečima". U suštini o njemu gotovo uopšte ne brinemo. I oni malobrojni koji vode "zdrav život", obično se drže neke "estradne" forme i najblaže rečeno čudnih saveta, neutemeljenih u medicini. Posledice su masovno obolevanje od bolesti koje zapravo mogu da se spreče, i dolazak kod lekara "u zapuštenom stanju", kad je bolest već uznapredovala. - Pacijenti kod lekara dolaze tek kad isprobaju sve, ne čak ni alternativne metode lečenja, nego "metode" koje komšiluk preporuči - primećuje profesor Pavlović. - Saveti koje dobiju od lekara imaju rok trajanja otprilike tri meseca, a onda se vraćaju na svoj, autodestruktivan način života i rada. Zabluda je, kažu stručnjaci, da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe, osobe muškog pola i ekonomski razvijeniji delovi stanovništva, jer, nijedan stanovnik planete nije pošteđen ove grupe bolesti. Obolelima od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji mnoge najnovije terapije, recimo neki od najefikasnijih lekova koji smanjuju smrtnost posle infarkta, nisu dostupne, bar ne o trošku zdravstvenog osiguranja. - Dostupnost lekova i ugradnog materijala nije toliko rđava, bolje je nego što je bilo - smatra profesor Pavlović. - Veliki pomaci napravljeni su od 2000. uvođenjem perkutane koronarne intervencije i stalna dežurstva ekipa za zbrinjavanje akutnog infarkta srca. To je napravilo veliki pomak u preživljavanju i smanjivanju invaliditeta usled srčanog udara. Ali nismo smanjili broj srčanih udara. ODLAZE ISKUSNI STRUČNjACI PROF. dr Siniša Pavlović kaže da je u Pejsmejker centru 2000. godine radilo sedam lekara, a sada ih ima tri. - Godišnje ugrađujemo oko 1.000 pejsmejkera, a prošle godine smo ugradili 1.400. Mi smo nacionalni referentni centar i nezamislivo je da imamo samo tri lekara. To znači da smo po ceo dan u sali sa olovnim mantilom na sebi. Mladi taj posao neće da rade. Nije problem samo što nam odlaze mladi doktori, već i lekari sa 25 godina iskustva, jer i ovde u Srbiji, u privatnom sektoru zdravstva sa manje mnogo obaveza, dobijaju duplo veću platu, a u farmaceutskim kućama i tri puta... MUŠKARCI VIŠE UGROŽENI Prema podacima Registra akutnog koronarnog sindroma (AKS) Srbije tokom 2016. registrovano je približno 19.000 slučajeva kod kojih je postavljena dijagnoza AKS: srčani udar, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Kao i u svetu, i kod nas češće obolevaju muškarci. Do 64. godine života, stope obolevanja kod muškaraca su dva i po puta veće u odnosu na žene.

Nastavak na Večernje novosti...