Izvor: Politika, 31.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminalci su uvek korak ispred
Evropa je možda ukinula ropstvo pre 200 godina, ali ga nije iskorenila. Širom Evrope, kriminalne grupe zarađuju prava bogatstva trgujući ljudima – mnoge vlade ne čine dovoljno da bi to zaustavile.
Trgovina ljudima nije najdiskretniji oblik kriminala. Žrtve možete naći svako veče na obali kanala blizu sedišta Saveta Evrope u Strazburu, ali i u gradovima Srbije i širom Evrope. Jaka šminka na licima ne pokriva njihovu muku i očaj. Ponekad ih policija privede i deportuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zemlje porekla. U većini slučajeva, žrtve su ponovo, i pre no što se osuši mastilo na dokumentima za njihovu deportaciju, prisiljene da se vrate u ropstvo u nekom drugom delu Evrope.
Nažalost, kriminalci su uvek korak ispred. Dok trgovci ljudima zarađuju velike svote, oni kojima se trguje plaćaju cenu. Iako je seksualna eksploatacija najčešći motiv trgovine ljudima, ljudska bića se prodaju i zbog prisilnog rada, raznih vidova izrabljivanja, kao i odstranjivanja organa.
Kako bi stali na kraj ovim sramnim delima, Savet Evrope je 2005. godine usvojio novu, revolucionarnu Konvenciju za jačanje međunarodne saradnje, sprečavanje trgovine ljudima, sudsko gonjenje trgovaca, pomoć žrtvama i stvaranje posmatračkog mehanizma da bi se osiguralo da vlade država sprovode ono što su i potpisale.
Konvencija stupa na snagu 1. februara 2008, dakle danas, i imaće direktan pravni uticaj u deset zemalja koje su je ratifikovale: Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Danskoj, Gruziji, Moldaviji, Rumuniji i Slovačkoj. U Bosni i Hercegovini, Francuskoj i Norveškoj, koje su je ratifikovale u januaru, Konvencija će stupiti na snagu 1. maja ove godine.
Konvencija je prvi međunarodni ugovor koji tretira ljude koji su predmet trgovine kao žrtve, a ne počinioce zločina. Napisana je tako da zaštiti njihova ljudska prava i dostojanstvo, pruži realnu šansu da izgrade svoje živote i stavi moderne trgovce robljem iza rešetaka.
Trgovina ljudima zahteva najširu moguću međunarodnu saradnju i mora da uključi zemlje porekla, tranzita i krajnje destinacije. Konvencija je otvorena ne samo za 47 zemalja članica Saveta Evrope, već i za države van Starog kontinenta i zato nudi mogućnost globalnog odgovora na globalni problem.
Preventivne mere uključuju podizanje svesti građana u zemljama porekla trgovine ljudima da bi se odagnale laži i manipulacije koje koriste kriminalci tražeći buduće žrtve. Sa druge strane, vlade u zemljama koje su krajnje destinacije žrtava trgovaca ljudima moraju da deluju tako da obeshrabre „potražnju”. U praktičnom smislu, to znači da bez obzira na pravni status prostitucije u nekoj zemlji, vlasti moraju sudski da gone one koji svesno plaćaju seksualne usluge žrtava trgovine ljudima. Naravno, ovo nije jedini način. Važne mere za smanjenje potražnje kada je reč o trgovini ljudima su podizanje svesti i znanja građana, kao i odgovarajuća obuka.
Konvencija predviđa period od 30 dana za oporavak žrtava trgovine ljudima, kao i mogućnost privremene dozvole za boravak u zemljama tranzita ili krajnje destinacije, bez obzira na to da li žrtva sarađuje sa policijom ili ne. Konvencija je zasnovana na iskustvima nekoliko zemalja članica Saveta Evrope, koja pokazuju da se dobrovoljnom saradnjom najčešće postižu bolji rezultati u vezi sa sudskim gonjenjem trgovaca ljudima.
Konvencija može da doprinese znatnom smanjenju trgovine ljudima u Evropi. Njeno stupanje na snagu je važan korak, ali puno zemalja – većina njih koje su krajnja destinacija ove trgovine – još je nisu ratifikovale. Kada se postavi pitanje – zašto, vlade se često pozivaju na strah od ilegalnih imigranata. Ali, time se očigledno zanemaruje suština. Da budem jasniji, tretirati žrtvu trgovine ljudima kao ilegalnog imigranta je isto što i optužiti žrtvu silovanja za nepristojno ponašanje. Isto tako argument da bi veliki broj žrtava trebalo da zna da će opis njihovog posla ići dalje od egzotičnog plesa, nosi istu težinu kao i argument da je provokativno oblačenje poziv na seksualni napad. Niko, ni pod kakvim uslovima, nema pravo da oduzme slobodu drugom ljudskom biću i da ga natera da učestvuje u delima koja su protiv njegovog dostojanstva i njegovih ljudskih prava.
Vreme je da se stane na put trgovini ljudima u Evropi, a stupanje na snagu ove konvencije pruža šansu da se baš to i uradi. Zato bi države koje još nisu ratifikovale ili potpisale ovaj dokument, trebalo to da urade bez odlaganja.
generalni sekretar Saveta Evrope
[objavljeno: 01/02/2008.]
