Izvor: RTS, 03.Okt.2014, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreativna industrija - motor razvoja privrede
Ministar privrede Srbije Željko Sertić kaže da kreativna industrija nije dovoljno prepoznata u Srbiji, a može da bude motor razvoja privrede.
Kreativna industrija u Srbiji tek izniče, a u razvijenim zemljama sveta je ozbiljan nosilac razvoja, rekao je Sertić u Privrednoj komori Srbije na sastanku predstavnika države, privrede i struke iz oblasti kreativne industrije, prenosi Beta.
Grane privrede i oblasti koje obuhvata kreativna industrija su - grafička >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << industrija, izdavačka delatnost, diskografija, knjižarstvo i distribucija knjiga, kinematografija, radiodifuzne organizacije, oglašivači, agencije za tržišno komuniciranje.
Preduzetnici iz oblasti kreativne industrije izložili su probleme sa kojima se susreću u poslovanju, a ministar Sertić im je poručio, da će svi njihovi zahtevi biti objedinjeni u poseban dokument, koji će biti upućen Ministarstvu privrede.
"Ne mogu da vam obećam da će sve što budete tražili biti realizovano, ali ono što obećavam jeste da najveći deo kvalitetnih rešenja zaživi", kazao je Sertić.
Ogroman problem privrede, prema njegovim rečima, su različite administrativne prepreke, nerad, neposvećenost i neefikasnost državnih organa.
"Nekada nema dovoljno sluha ni vremena, ali mi moramo da imamo dovoljno vremena za vas, jer ako ne budemo oslobodili prostor da vi možete da se razvijate i radite džaba nama strane investicije", istakao je Sertić.
Proizvod kreativne industrije je kulturno dobro i roba, a za taj sektor nadležno je i Ministarstvo kulture i Ministarstvo privrede, što je glavna zamerka preduzetnika iz te oblasti, jer se često nadležnosti prepliću.
Deo te industrije, kako je rečeno na skupu, koji je u prošloj godini zabeležio rast u Srbiji je oblast softvera i baza podataka.
Zamerka je da ni zakoni u toj oblasti nisu harmonizovani, a i ne primenjuju se. Predloženo je da se formira Agencija za razvoj kreativnih industrija, koja bi se bavila praktičnim problemima.
Predložene su i poreske reforme, kao i modernizacija sistema finansiranja. Precizirano je da se godišnje u kreativnu industriju uloži 160 miliona evra, što je isto onoliko koliko kreativna industrija doprinosi kroz poreze državi.
Jedan od predloga je i reforma poreza kod donacija i sponzorstva, kao i modernizacija finasiranja kreativnih industrija, koje neće biti samo kroz konkurse Ministarstva kulture, što najveći problem stvara filmskoj industriji.
.jpg)
