Kreativna industrija - motor razvoja privrede

Ministar privrede Srbije Željko Sertić kaže da kreativna industrija nije dovoljno prepoznata u Srbiji, a može da bude motor razvoja privrede.

Kreativna industrija u Srbiji tek izniče, a u razvijenim zemljama sveta je ozbiljan nosilac razvoja, rekao je Sertić u Privrednoj komori Srbije na sastanku predstavnika države, privrede i struke iz oblasti kreativne industrije, prenosi Beta.

Grane privrede i oblasti koje obuhvata kreativna industrija su - grafička industrija, izdavačka delatnost, diskografija, knjižarstvo i distribucija knjiga, kinematografija, radiodifuzne organizacije, oglašivači, agencije za tržišno komuniciranje.

Preduzetnici iz oblasti kreativne industrije izložili su probleme sa kojima se susreću u poslovanju, a ministar Sertić im je poručio, da će svi njihovi zahtevi biti objedinjeni u poseban dokument, koji će biti upućen Ministarstvu privrede.

"Ne mogu da vam obećam da će sve što budete tražili biti realizovano, ali ono što obećavam jeste da najveći deo kvalitetnih rešenja zaživi", kazao je Sertić.

Ogroman problem privrede, prema njegovim rečima, su različite administrativne prepreke, nerad, neposvećenost i neefikasnost državnih organa.

"Nekada nema dovoljno sluha ni vremena, ali mi moramo da imamo dovoljno vremena za vas, jer ako ne budemo oslobodili prostor da vi možete da se razvijate i radite džaba nama strane investicije", istakao je Sertić.

Proizvod kreativne industrije je kulturno dobro i roba, a za taj sektor nadležno je i Ministarstvo kulture i Ministarstvo privrede, što je glavna zamerka preduzetnika iz te oblasti, jer se često nadležnosti prepliću.

Deo te industrije, kako je rečeno na skupu, koji je u prošloj godini zabeležio rast u Srbiji je oblast softvera i baza podataka.

Zamerka je da ni zakoni u toj oblasti nisu harmonizovani, a i ne primenjuju se. Predloženo je da se formira Agencija za razvoj kreativnih industrija, koja bi se bavila praktičnim problemima.

Predložene su i poreske reforme, kao i modernizacija sistema finansiranja. Precizirano je da se godišnje u kreativnu industriju uloži 160 miliona evra, što je isto onoliko koliko kreativna industrija doprinosi kroz poreze državi.

Jedan od predloga je i reforma poreza kod donacija i sponzorstva, kao i modernizacija finasiranja kreativnih industrija, koje neće biti samo kroz konkurse Ministarstva kulture, što najveći problem stvara filmskoj industriji.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 01. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије