Izvor: B92, 18.Jan.2021, 10:39

Korona virus, obrazovanje: Koji su problemi onlajn nastave i kako se snalaze roditelji i nastavnici

Roditelji i nastavnici za BBC govore o svim problemima sa kojima su se suočili u godini pandemije.

Školska godina nastavljena je po jesenjem modelu, iako iz Unije prosvetnih radnika kažu da je zbog epidemije drugo polugodište trebalo početi isključivo onlajn nastavom ili je trebalo produžiti raspust za nedelju dana.

Onlajn nastava, međutim, nosi mnogo problema, kako za nastavnike i đake, tako i za roditelje.

Ada T. je majka učenika sedmog razreda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedne beogradske škole koji pohađa onlajn nastavu.

"Deca se ne snalaze, misle da su u nekoj igrici, ne gledaju na školu kao na obrazovnu ustanovu", rekla je majka sedmaka koji pohađa Osnovnu školu "Karađorđe".

Pristup onlajn nastavi prethodnoj školskoj godini nije imalo 10 odsto đaka, pokazalo je interno istraživanje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

"Prema prikupljenim podacima, najveći broj učenika u Republici Srbiji je u drugom polugodištu prethodne školske godine bio uključen u realizaciju nastave na daljinu", rekli su za BBC na srpskom iz Ministarstva prosvete, razvoja i tehnološkog.

"Te 2016. godine obećana je digitalizacija škola, brz internet za sve obrazovne ustanove, uvođenje elektronskih dnevnika i Informatike kao obaveznog predmeta u petom razredu", kaže Janković.

Ističe da je od digitalizacije ostala samo ideja koja nije primenjena na pravi način.

"Dobili smo samo elektronske dnevnike, brz internet nismo, a pitanje je i da li ga ima u svim školama.

"Takođe, kuburimo i za brojem tehničkih aparata preko kojih deca mogu da pristupaju internetu u školi, ali i kod kuće", dodaje ona.

Sa onlajn nastavom nisu se susrela samo deca iz glavnog grada Srbije, već i iz čitave zemlje, manjih gradova i zabačenijih, siromašnijih sredina u kojima je internet jako spor, ili ga čak i nema.

"Već do kraja marta ove godine dobila sam informaciju da veliki broj dece po Srbiji ne može da prati onlajn nastavu, jer nemaju mogućnost da pristupe internetu", kaže predsednica USPRS.

Dodaje da ima i đaka koji imaju internet, ali da njihovi roditelji nemaju novčanih sredstava kako bi im priuštili laptopove ili računare.

"Unija sindikata prosvetih radnika Srbije je u martu mesecu sprovela interno istraživanje koje je pokazalo da na kraju drugog polugodišta prethodne školske godine 10-12 odsto dece apsolutno nije moglo da pristupi onlajn nastavi", navela e Janković.

"Dece ima 850.000, pa vi sami izračunajte koliko je to učenika", dodaje predsednica USPRS.

Napominje da su u tih 10-12 odsto deca koja potiču iz pasivnih, siromašnih delova Srbije, koji žive u domaćinstvima bez struje, televizora, kompjutera i pametnih telefona.

Poseban slučaj bili su đaci koji nisu imali potrebnu tehničku opremu, pa su morali da dolaze u školu po neophodne materijale za nastavu, a kad ih urade, ponovo su morali da se vraćaju u školu kako bi im nastavnici pregledali urađene zadatke.

"U pandemiji korone se pokazalo kao neistina da je obrazovanje jednako za svu decu", tvrdi Janković.

Kako deca idu u školu?

Učenici od prvog do četvrtog razreda imaće svakodnevnu nastavu u školi, u manjim grupama, dok će stariji osnovci nastavu pohađati naizmenično, neposredno i na daljinu, takođe u manjim grupama.

Nastava u srednjim školama takođe je kao i na početku školske godine, u septembru 2020. godine, što znači da će srednjoškolci jednu nedelju ići u školu, a potom jednu nedelju učiti na daljinu.

Časovi su skraćeni na 30 minuta, a tamo gde ima mogućnosti i interesovanja radiće i dnevni boravak.

Zbog pandemije, školska godina trajaće pet dana duže.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković izjavila je da je drugo polugodište trebalo početi onlajn nastavom ili je trebalo produžiti raspust za nedelju dana, dok se ne prikupe podaci o tome koliko je učenika i zaposlenih u ovom trenutku zaraženo ili u izolaciji zbog korona virusa.

Janković je za "Politiku" izjavila da je nastava krenula "a da se ne zna tačno kakva je situacija".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

U drugom polugodištu nastale su rupe koje su nenadoknadive, kaže za BBC Ada T. majka učenika sedmog razreda u beogradskoj Osnovnoj školi "Karađorđe".

Dodala je da te rupe mogu da se zakrpe jedino uz veliki trud roditelja i privatnih profesora.

"Deca se ne snalaze, misle da su u nekoj igrici, ne gledaju na školu kao na obrazovnu ustanovu. Po svemu sudeći, nemaju predstavu kao da idu u školu", rekla je ona.

Dodaje da mnogo dana prođe kako njeno dete uopšte ne pipne knjigu, a i kada sedne za sto uči ne više od dva sata.

Da nastavnici smatraju da je kvalitetnije i bolje držati nastavu u školu, potvrđuje i učiteljica S. M. koja skoro dve decenije radi u jednoj školi na Lionu, Zvezdari.

"Bolja je živa reč, nego onlajn časovi, jer je svako dete priča za sebe i drugačije je kada se u školi posvetiš svakom đaku, nego kada se časovi obavljaju putem Gugl učionice.

"Mnogi roditelji se slažu sa nama", kaže ona.

Sva deca su bila presrećna što su ponovo na časovima i što se druže, dodaje.

Pogledajte video: Gemnijalci iz Matematičke gimnazije

Majka sedmaka, Ada T, misli da deca nemaju podršku nastavnika u čitavoj zbrci onlajn nastave, jer se, kako ona kaže, ni oni ne snalaze najbolje u tome, a samim tim ne mogu ni deci da pomognu na pravi način.

"Njima je potrebna pomoć psihologa, pedagoga, nekog ko će da im pruži motivaciju i da ozbiljno da sa njima popriča na temu škole", smatra Ada.

Dodaje da većina dece i roditelja ima istu priču kao i ona - malo je dece koja se ponašaju kao da idu u školu.

"Sa jedne strane imamo nastavnike koji, čak ni u ovoj situaciji, ne popuštaju kad je u pitanju njihova strogoća, a s druge strane imamo i one koji su blaži, pa idu u krajnost da mnogo popuštaju. "Sredine nema, te ne mogu da pomognu deci na adekvatan način", rekla je Ada.

Najveći problemi, smatra ona, pojavljuju se kod najtežih predmeta - matematike, fizike i hemije.

"Te predmete treba pojašnjavati, deci strašno fali znanja i ukoliko roditelj ne zna da mu objasni gradivo i nema novca za privatne časove, dete će imati rupe u obrazovanju i loše ocene", napominje majka sedmaka.

Drugi predmeti, kako ona kaže, mogu lako da se nauče, ali je problem jer deca ne znaju da uče, te sve bubaju napamet kao pesmicu.

"Mnogo je naporan period i za roditelje i za decu.

"Ako želiš da ti dete postane nešto i da se opismeni roditelji moraju u ovom da učestvuju 120 posto, a kako će kada i oni rade po ceo dan.

"Nažalost, mislim da će ove generacije biti jako nepismene", smatra sagovornica.

Predsednica USPRS smatra da je mnogo izgubljeno u drugom polugodištu, kao i da se Ministarstvo najgore snašlo u pandemiji.

"Ministarstvo je jedan intertan sistem, koji ne prihvata probleme i kojeg je jako teško pokrenuti", rekla je ona za BBC.

Janković podvlači da su se prosvetari 17. marta, kada su za 24 sata morali da pređu na onlajn nastavu, osećali kao da ih je neko gurnuo iz aviona i doviknuo: "Imaš ručku negde na padobranu!".

"Bili smo prepušteni sami sebi.

"Još letimo, neko je napipao ručicu na padobranu brzo, a neko je još traži. Naravno, ima i onih koji su se predali jako brzo", rekla je ona.

Prosvetari su, dodaje, morali da nabavljaju opremu iz svog džepa.

"Našli smo se u velikom čudu gde su svi očekivali da imamo sopstvene laptopove, pametne telefone i desktop računare.

"Mi, koji imaju najniže plate u javnom sektoru, morali smo sami sebi da kupujemo opremu, jer nismo imali na čemu da radimo", ističe Janković.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Ada

Nastavak na B92...

Radio 021: Korona virus, obrazovanje: Koji su problemi onlajn nastave i kako se snalaze roditelji i nastavnici