Izvor: Blic, 06.Maj.2013, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je sati na Saturnu?
Student Univerziteta Ajova Tim Keneli otkrio je da su procesi u Saturnovoj magnetosferi povezani sa godišnjim dobima planete i da se menjaju s njima. Ovo je pomoglo da se jasno definiše dužina dana na šestoj planeti od Sunca.
Takođe, ovo otkriće bi moglo da izmeni naše razumevanje Zemljine magnetosfere, ali i svih drugih planeta, objavljeno je na portalu Univerziteta “Ajova nau”.
- Srećan sam što sam doprineo našem razumevanju Saturnove magnetosfere tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rano u svojoj karijeri. Nadam se da će se ovaj trend nastaviti – izjavio je Keneli.
Saturnova magnetosfera je treća najveća struktura u Sunčevom sistemu, posle Sunca i Jupitera. Za razliku od Zemlje, koja ima vidljivu stenovitu površinu i rotira jednom svakih 24 sata, Saturn se sastoji uglavnom od slojeva oblaka i tečnog gasa, od kojih svaki rotira oko planete svojom brzinom.
Ove različite rotacije otežavaju naučnicima da odrede vreme na Saturnu.
Pre nekoliko decenija, smatralo se da je tačna mera dana određena uz pomoć jakog, prirodnog radio signala planete, takozvane Saturnove kilometarske radijacije (SKR), međutim podaci američke i evropske svemirske agencije – NASA i ESA – pokazali su drugačije.
Fizičar Donald Garnet i drugi naučnici otkrili su da Saturnovi severni i južni polovi imaju sopstvene “SKR dane”, koji variraju u periodima od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Kako se ti periodi smenjuju i prolaze kroz magnetosferu postalo je centralno pitanje misije “Kasini”.
Otkriće Tima Kenelija, međutim, jedno je od prvih direktnih opservacija promena godišnjih doba u Saturnovoj magnetosferi.
Naučnici već neko vreme znaju da su procesi u Saturnovoj magnetosferi povezani, od aktivnosti koje generišu emisiju “kilometarskih radijacija” relativno blizu planete, do periodičnih “potpisa” koji se protežu milione kilometara dole u “repu” magnetosfere. Oni, međutim, nisu znali kako su ti procesi povezani.
Keneli je analizirao fenomen na osnovu podaka sa letelice “Kasini” iz perioda između jula 2004. do decembra 2011, i došao do novih zaključaka. On je pogledao takozvane “protočne cevi” (cilindrična područja svemira koja sadrže magnetno polje), sastavljene od vrelog, naelektrisanog gasa zvanog plazma.
Fokusirajući se na “cevi” kada se formiraju, pre nego što imaju šansu da se raseju pod uticajem magnetosfere, Keneli je otkrio da je pojavljivanje “cevi” povezano sa aktivnostima na severnoj i južnoj Saturnovoj hemisferi, zavisno od godišnjeg doba.
On je ustanovio da, tokom zime na severnoj hemisferi, pojava “cevi” je u korelaciji sa periodom “kilometarske radijacije” koja potiče baš na toj hemisferi. Slična korelacija “cevi” i SKR primećena je i na južnoj hemisferi tokom zime.
- Ove pojave su čvrsto ustrojene i prate promenu godišnjih doba na Saturna, istakao je Keneli.
Njegovo otkriće će izmeniti pogled na Zemljinu magnetosferu i Van Alenov pojas radijacije, koiji utiču na niz aktivnosti na plavoj planeti, od bezbednosti svemirskih letova do satelitske i mobilne komunikacije.
Tim Keneli će sledeće godine diplomirati i planira da doktorira na temu plazme.
Najčitanije SADA:
.jpg)
