Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Mar.2020, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko (ne)ozbiljno shvata virus?
Svaka generacija drugačije reaguje na opasnost, ali je neobično što se u slučaju koronavirusa i izolacije najmlađi i najstariji ponašaju slično.
Piše: Tamara Jorgovanović
Kada bi svet mogao da stane na četiri nedelje, ova pandemija bila bi zaustavljena, rekao je šef šangajskog kliničkog ekspertskog tima za covid-19 Zang Venhong, tonom čoveka koji je svestan da govori o nemogućem scenariju.
Svima je jasno da su oštre mere izolacije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i nadgledanja sprovedene u provinciji Hubej u Kini i još nekim delovima Azije dale pozitivne rezultate u borbi protiv novog koronavirusa, ali je za veliki deo sveta, nenaviknut na ograničavanje sloboda, sama pomisao na takvo nešto predstavljala distopiju. Većina zemalja ipak je vremenom bila prinuđena da uvodi sve radikalnije mere socijalnog distanciranja kojima bi se usporilo širenje zaraze, a one podrazumevaju ostanak građana kod kuće i zatvaranje svih objekata koji simbolizuju društveni život.
Negde se kućna izolacija sprovodi zabranama i uvođenjem policijskog časa, a negde se još uvek svodi na apele i pretnje. Iako verovatno više ne postoji niko ko nije svestan opasnosti od virusa, naročito posle potresnih snimaka iz Italije koji obilaze svet, i dalje se beleži primetan jaz između svesti i ponašanja, kako to kažu nemački istraživači.
Na prvi pogled zadatak zvuči lako u eri u kojoj se neprestano govori o otuđenju među ljudima jer je u osnovi svih ovih mera fizičko distanciranje od drugih. Od ljudi se praktično samo traži da nekoliko nedelja ostanu kod kuće i gledaju u ekrane, ali se ispostavilo da je to teže nego što bi se očekivalo.
Iako ulice mnogih svetskih gradova naoko deluju pusto, pisanje medija i snimci koji se pojavljuju na internetu govore da su parkovi i kafići puni, a ljudi izlaze i druže se, nespremni da se odreknu društvenog života. Mnogi prstom upiru u milenijalce (lica stara između 24 i 39 godina) i generaciju Z (mlađi od 23), nazivajući ih sebičnim i neodgovornim jer smatraju da nisu u direktnoj opasnosti, pa im nije stalo što ugrožavaju druge. Ipak, ono što najviše čudi jeste da, koliko i mladi, poziv da ne izlaze ne poštuju baš ni oni koji se smatraju “rizičnom grupom” u ovoj bolesti – stariji od 65 godina.
NEPOSLUŠNI: U poslednjih desetak dana društvene mreže su pune postova korisnika u kasnim tridesetim i četrdesetim koji se žale na svoje roditelje jer ignorišu upozorenja da ostanu kod kuće. Isti problem zabeležen je u većini zemalja i u svim kulturama.
“Ovo je anegdotično, ali primećuje li još neko trend bebi-bumer roditelja koji ne shvataju ovo ozbiljno koliko njihova deca jer smatraju da su besmrtni, žele da izlaze na večere i ne misle za sebe da su stari?”, tvitovao je novinar Njujorkera Majkl Šulman, koji je zatim svoje iskustvo prepričao i u članku u novinama.
I dopisnik Vašington posta Ishan Tarur piše o svom 64-godišnjem ocu Šašiju, indijskom poslaniku i “neodgovornom bumeru”: “Insistira da ide u parlament s gomilom drugih ljudi zbijenih zajedno na malom prostoru iako indijska vlada uvodi mere za socijalno distanciranje. To je ludo. Nije opasno samo za njega već i za celo domaćinstvo, uključujući moju stariju baku.”
Urednica na portalu Dejli bist Moli Džong Fast opisala je u Vogu probleme koje ima sa svojom 78-godišnjom majkom, književnicom Erikom Džong, autorkom “Straha od letenja”, koja se ne boji koronavirusa “jer nije rizična grupa”.
“Kao i mnogi bebi-bumeri, i ona misli da će biti dobro zato što se ne oseća starom jer piše knjige i ima energiju nekoga u tridesetim. I dok pozdravljam taj stav, vidim ga i kao ogroman problem”, napisala je Džong Fast.
Bebi-bumerima se nazivaju pripadnici generacije rođene između 1946. i 1964, dok su stariji od toga – Tiha generacija, ali u ovom slučaju bumeri su svi koji imaju više od 56 godina. U razvijenim državama čine 20 odsto populacije i veoma su aktivni. U poslednjih nekoliko decenija oni su bili ti koji su menjali i vodili svet i još uvek se osećaju dovoljno jakim za sve.
Analiza pet američkih istraživanja javnog mnjenja koju je uradio sajt FiveThirtyEight pokazuje da većina građana svih starosnih grupa kaže da je zabrinuta da neko njihov ili oni sami ne obole virusa, s tim što su u jednoj anketi najstariji ispitanici ti koji ozbiljnije shvataju situaciju, a u drugoj – najmlađi. “Shvata li jedna generacija koronavirus neozbiljnije? Ne zaista”, zaključuje se u analizi.
Mladi ljudi su čak više zabrinuti da će preneti koronavirus nego stariji – ovaj strah deli dve trećine ispitanika koji imaju između 18 i 44 godine i 48 odsto starijih od 65.
IKSERI POZNAJU KRIZE: Istraživanja pokazuju da problem najozbiljnije shvataju pripadnici generacije X (rođeni od 1965. do 1980), koji su danas i sami uglavnom sredovečni ljudi i sada moraju da objasne i svojim roditeljima i svojoj deci zašto treba da budu u izolaciji. Problem nastaje kada dve generacije kojima se objašnjava počnu da se ponašaju slično, kao što je trenutno slučaj. Anketa Harisa sprovedena u SAD tokom prve polovine marta pokazala je da 77 odsto starijih od 65 godina i 67 odsto milenijalaca veruje da neće dobiti virus.
Psiholozi objašnjavaju da će svaka generacija drugačije reagovati na covid-19 na osnovu iskustava koja je već stekla. Prema jednoj od teorija, pripadnici generacije X stasali su i radili u senci terorističkih napada i ekonomske krize 2008, tako da generalno ozbiljnije prihvataju sve što se dešava. Što se milenijalaca tiče, oni su najpodložniji stresu, tako da ovakve situacije i ne odstupaju od slike sveta koju već imaju.
Najveći generacijski jaz u načinu razmišljanja zasad je zabeležen u Britaniji, gde mladi dvostruko češće odbijaju da se samoizoluju od starijih od 65 godina čak i ako imaju simptome covida-19. Prema anketi YouGova, virus je najbitnije pitanje s kojim se zemlja suočava za samo 33 odsto onih koji imaju od 18 do 24 godine, ali je glavna briga za dvostruko više starijih od 65.
Premijer Boris Džonson tek je u ponedeljak zatražio od građana da ne izlaze. Stavovi bi takođe mogli da se promene jer iz Svetske zdravstvene organizacije stiže upozorenje za mlade da je u pitanju najozbiljnija bolest s kojom će se susresti u svom životnom veku i da se ispostavilo da je ovaj koronavirus opasniji za mlađe ljude nego što se ispočetka mislilo.
Mladi su ipak zabrinutiji da će preneti koronavirus nego stariji, a odnos prema širenju virusa veoma je bitan jer stručnjaci kažu da su u odgovoru na pandemiju ljudi motivisani da preduzmu preventivne akcije ne samo na osnovu rizika po sebe već i na osnovu toga koliko smatraju da njihovi postupci utiču na druge. Dakle, ljudi su spremni da promene ponašanje i pristanu na izolaciju kada osete da njihova dela mogu da utiču na to da se širenje virusa uspori i spreči.
