Izvor: Politika, 02.Feb.2014, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Knjaz” očekuje bolju poslovnu godinu
U zemlju, u kojoj je glavno umeće preživeti dan, godinu, svejedno, bez jasne vizije bliske budućnosti, investitori nerado dolaze
Nema tog vlasnika na svetu kome nije u interesu da neku firmu kupi jevtinije, a potom da je proda – skuplje. Makar to bio pojedinac, akcionarsko društvo ili investicioni fond. „Čak i da je bilo pravih kupaca, mi ne bismo prodali aranđelovački „Knjaz Miloš” ili požarevački „Bambi”.
Nije nam se javio dovoljno dobar i platežno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sposoban investitor i mi ostajemo tu gde jesmo – da osavremenjavamo proizvodnju, razvijamo robne marke i da se borimo sa sve oštrijom domaćom i inostranom konkurencijom”, kaže za „Politiku” dr Daniel M. Boehi, generalni direktor „Knjaz Miloša” i izvršni direktor za operacije „Bambija”.
Na gotovo začuđujuće pitanje, otkuda to da za dve fabrike, dve perjanice srpske prehrambene industrije, svaka u svom domenu, naravno, nema kupaca, Boehi mirno odgovara: „U zemlju, u kojoj je glavno umeće preživeti dan, godinu, svejedno, bez jasne vizije bliske budućnosti, investitori nerado dolaze”.
Podsećamo sagovornika da investicioni fondovi poput onih koji upravljaju „Knjazom”, gotovo po prirodi stvari ne ostaju dugo u kupljenom preduzeću, već gledaju da mu što pre poprave proizvodne mogućnosti, povećaju vrednost kapitala i da – kompaniju prodaju skuplje.
Teorijski, kaže Boehi, to sve stoji, ali u praksi je to mnogo drugačije. Posluje se, uverava nas, u sredini u kojoj vlada pravo beznađe. A to traje već pet godina. „Od početka svetske krize Srbija ne uspeva da se pokrene s mrtve tačke. Tavori.
Kada je to tako u celom društvu, onda šta mi u kompanijama da radimo. I mi počinjemo da se borimo samo da opstanemo iako svake godine što u ’Knjaz’, što u ’Bambi’ ulažemo 10 do 15 miliona evra“.
I dok je prošla, 2013. godina bila rekordna i jedna od najuspešnijih godina za „Bambi”, u isto vreme je bila jedna od najlošijih godina za „Knjaz Miloš” u protekloj deceniji. Nije mu uteha što su i ostali proizvođači napitaka, pa i piva, lane rđavo prošli. Za smanjeni tržišni kolač razvila se strašna borba u kome nikome, pa ni najboljima, ne ide dobro.
„Od 2005. godine kupili smo čak 30.000 frižidera u kojima se hlade naši napici. U 2013. godini investirali smo silne milione evra u marketing, prodaju, mesto prodaje, proizvodnju, obuku ljudi... i kada smo podvukli crtu – jedva na nuli, a u nekim segmentima prodaje i ispod. Mislite li da se ne bavimo uzrocima? Još kako, ali svi naši odgovori za sada ne daju onaj pozitivan ekonomski zamah. Privreda Srbije, standard njenih građana i naših kupaca i dalje je veoma nizak. Slaba je kupovna moć. Malo ljudi kupuje vodu” uverava nas prvi čovek „Knjaza” i kao krunski dokaz iznosi podatak da je potrošnja vode po stanovniku u Srbiji tek oko 60 litara. U zemljama poput Italije je 190, Nemačke 120, ali i jedne Hrvatske oko 80 litara.
Na tržištu Srbije su, ističe, gotovo svi veliki komšijski proizvođači vode. Srbija, osim Crne Gore, donekle Makedonije i Bosne i Hercegovine, a sa regulisanjem političkih odnosa i sa Kosovom i Metohijom, ne može sa svojom robom dalje. Ne samo zato, tvrdi nam sagovornik, što je nekih 500 kilometara krajnja granica isplativosti tog posla zbog visokih transportnih troškova, već pre svega usled visokih poreza i lokalnih taksi na vodu. „Knjaz” se, kaže, po tome, ali i kvalitetom, jedino može meriti sa čuvenom francuskom vodom „evijan”.
„Najveći proizvođači vode iz zapadnih zemalja bivše SFRJ s lakoćom, preko svojih trgovinskih lanaca, dolaze na naše tržište. Mi ne možemo da im odgovorimo na isti način. Zato se trudimo da kvalitetom i asortimanom održimo visoko tržišno učešće kod kuće, koje sve opasnije ugrožavaju ’mlađi’ proizvođači, često i po nerealnim cenama, ali i to je deo tržišne utakmice koja se mora izdržati”, uverava nas Boehi.
Plan za ovu godinu, koja po Boehiju, neće biti mnogo lakša od prošle, biće rast proizvodnje i plasmana za pet do šest odsto, ali ne u odnosu na lošu 2013, već prema mnogo uspešnijoj 2012, kada je proizvodnja bila oko 210 miliona litara napitaka, a neto prihod oko sedam milijardi dinara. To su veoma dobri rezultati u odnosu na 2005, kada je novi vlasnik imao celu poslovnu godinu nakon privatizacije, ali daleko od onoga što je realno i moguće, kaže prvi čovek „Knjaza” Daniel M. Boehi.
Srpski zet
Pitamo sagovornika, inače Švajcarca, otkuda u Srbiji, pogotovo što je profesionalno boravio u desetak zemalja širom sveta, a on gotovo sa osmehom priznaje da je u stvari „došao kući”. Oženjen je Srpkinjom.
Ima dvoje dece i za sada, kako reče, „ne planira” da se vrati u zavičajnu Švajcarsku u koju ide veoma često. Srbija, ističe, spada među veoma retke evropske zemlje, koja, s obzirom na površinu, ima izuzetno veliki broj izvora pitke vode. To bi, po njemu, zbog ne tako daleke budućnosti, valjalo pričuvati i zaštititi, jer će jednog dana voda biti deficitarnija od nafte.
„Bambi” izvozni adut
Za Boehija, koji je i izvršni direktor za operacije u požarevačkom „Bambiju”, (970 zaposlenih) ova godina biće od izuzetnog značaja, jer će biti jedna od prelomnijih u podsticanju snažnijeg izvoza. Trenutno svaka treća kutija tog keksa, uz koju su generacije dece SFRJ rasle, nađe kupca u inostranstvu.
Cilj je, po rečima našeg sagovornika, da to bude najmanje polovina. „Bambi” se u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji, doživljava kao domaći brend. Da bi se podržao visok nivo tražnje ove godine se planira ulaganje od deset miliona evra.
Plan za ovu godinu je rast proizvodnje za oko deset odsto i pored toga što konditorska industrija Srbije ima jednu od najžešćih konkurencija na domaćem terenu.
Slobodan Kostić
objavljeno: 02/02/2014
.jpg)
