Izvor: Press, 09.Nov.2013, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao na reklami
Pogotovo me ne interesuje ko je uveo trend da lekari, direktori i ostali od značaja, koji drže do sebe, moraju da idu na more i na početku i na kraju leta. Šta to mene sve briga kad se meni frižider ljulja. Prosto, nema stabilnost. Lagan je. Toliko mesta unutra kad otvoriš da može da se složi sva posteljina,čak i ona dobijena od svekrve što kad meteš na sebe do ujutro nema okretanja od težine. Da se stave stare knjige koje sentimentalni ne mogu da bace jer ne veruju u eru kindla >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ili su po profesiji bibliotekari? Ili da se stave sve plišane igračke kupovane onako kako su se smenjivali hit crtaći? Ili da bude mesto za sakrivanje kad se deca igraju žmurke, a može i da strpa prljav veš, što da ne može?
Deca me stalno pitaju: „Kad ćemo i mi onako kao u reklami da guramo u prodavnici hrane puna kolica a ne samo svoje jakne i torbe?“
Ma, ima da im ukinem televiziju smrdljivu! Nemaju oni pojma da samo u igračkama imam kapital ravan nenameštenoj garsonjeri u predgrađu prestonice severne pokrajine.
„A što mi da učimo? Ti si učila pa nemaš para da napuniš kolica!“
Pa, jest, stvarno; ako ne budu imali jaku vezu (dakle, ne vezu sa kursa ikebane) s futrolom od diplome mogu samo da češu teže dostupna mesta, obično na leđima ili da trljaju ravna stopala. Eventualno mogu, ako budu budale pa steknu dve diplome, da zalepe jednu za drugu i tako dobiju fasciklu. Fascikla uvek treba.
„A kad ćemo, mama, da imamo onako svega kao u reklami, kad nam dođu gosti? Mi nikad ni soka nemamo.“ Eto ti ga sad! Pa ko još danas zove goste? Koga da zoveš? One što idu dva put na more i jednom na skijanje tek da ne omlitave do leta, ili da zoveš one što rade 20 sati dnevno za 20 hiljada mesečno?
Ma, sto posto sam sigurna ću biti mirnija ako iščupam televizor iz zida. Neka uče.
Valjda će neko nekad, negde, zbog nečeg, znati da ceni znanje. I da s tim znanjem bar oni napune kolica, kad nisam mogla ja.
