Izvor: RTS, 26.Nov.2022, 12:09
Kako vodeničari opstaju, koliko košta proja
Vodenice, potočare, odolevaju teretu vekova i tehnološkim izumima zahvaljujući ljubavi i entuzijazmu vodeničara. Ove godine, odolevaju i sušama, pa i poskupljenjima i tržišnim izazovima. Opstaju u skladu sa prirodom, i svedoče kako voda, kamen i drvo, daju kvalitetno brašno, od celog zrna.
Godina
u kojoj se gotovo sve zaverilo protiv
vodeničara, u završnici zbraja i
poskupljenja, pa je i proja - domaći
specijalitet od kukuruznog brašna,
postala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skuplja, i to, ne malo.
"Nećete verovati, preko 300 posto: dve
godine suše ostavljaju danak u našem
poslu. Vojvodina za redom dve godine
gori, neki krajevi Srbije, negde nekakvo
zrno zvrcne, ako smo kupovali zrno po
25 dinara pre šest meseci, a sada po 100 i
više, sve vam govori",
kaže
Milan
Pavlović iz Markove Crkve
kod Lajkovca.
A
potražnja ne jenjava. Naprotiv.
"Ove
jeseni je velika potražnja, jer malo ga
ima, bila je sušna godina, ljudi sve manje
siju, onda smo imali problem, nije imalo
vode, tri meseca i više nismo mleli, pa
se to sve sustiglo. Cenu ne određujemo
mi - pijaca određuje cenu, ali čim je
mala ponuda, veća je potražnja",
objašnjava
Srećko
Ilić iz Čestobrodice kod Kosjerića.
Od
donetog zrna, u vodenicama se naplaćuje
ušur, od deset posto, ili se prodaje
brašno od žita koje su vodeničari sami
sejali ili nabavili - kako god, ovde je
mnogo jeftinije nego u trgovinama. A
ove vremešne i neumorne radilice, u
savršenom spoju čovekovog izuma, daju
najkvalitetniji proizvod, jer se za
razliku od mlinova, sa sinhronim motorima,
ovde brašno ne pregreva i ne gube hranljivi
sastojci.
"Konstantan broj obrtaja, ako je to mnogo
zrna, dolazi do brzog mlevenja, do
sagorevanja klice, ljuske i svega ostalog, onog najkvalitetnijeg u zrnu. Kod
vodenica toga nema. Svaki put brašno
je hladno, što znači da nije trpelo
temperaturu, da nije sagorevalo. Mi
možemo da podesimo kamen, da podignemo,
ili da spustimo, da uštelujemo naš tip
brašna", dodaje
Milan iz
Markove
Crkve.
U
Srbiji je preostalo još oko 700 vodenica
- tehnološki napredak je, naravno učinio
svoje. Ali ima još onih upornih vodeničara,
rešenih da očuvaju ovaj osoben deo naše
materijalne kulture - vekovima stara
postrojenja koja ne zagađuju okolinu
i ne troše električnu energiju, već
služe čoveku i prirodi na najbolji način.
