Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se kontroliše „prisluškivanje”
Još nema detalja istrage o tome ko je, kako i zbog čega tražio uvid u listinge razgovora i kretanje Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića
Direktor policije Milorad Veljović prekinuo je bolovanje i vratio se juče na posao kako bi nadgledao istragu o tome ko je, kako i zbog čega naložio uvid u listinge i kretanje potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Novih detalja o ovoj istrazi još nema. Razlozi zbog kojih je neko tražio uvid u listinge i kretanje takođe su nepoznati, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a sve što se ranijih dana pojavljivalo u javnosti spada u domen neproverenih spekulacija. Zvanično je dosad samo izražena bojazan direktora Veljovića da bi ovo moglo da osujeti istrage o 24 sporne privatizacije, kao i tvrdnja samog Vučića da je neko želeo da ima uvid u njegovo kretanje i kretanje predsednika Tomislava Nikolića. Zašto je nekome bilo potrebno da zna gde ide predsednik države i potpredsednik vlade? Odgovor na ovo pitanje javnost će, kako stvari stoje, morati da sačeka do kraja ove istrage.
Ono što je, uz otkrivanje počinilaca, jedna od najbitnijih stvari jeste kako i na koji način sprečiti ovakve događaje u budućnosti. Podsećamo, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, i Saša Janković, zaštitnik građana, upozoravali su pre nekoliko meseci na zloupotrebe oko privatnosti komunikacija. Tada su ujedno izneli 14 preporuka koje bi mogle da zloupotrebe u ovoj oblasti svedu na minimum.
Prva je da bi Vlada Srbije trebalo da pravi nacrte i predlaže, a skupština usvaja, samo takve zakone koji poštuju ustavne garancije koje se tiču privatnosti komunikacija i drugih ljudskih prava. Druga je da se hitno odrede sudovi koji odlučuju o zahtevima policije i Vojnobezbednosne agencije da pristupe podacima o komunikacijama građana. Po postojećim propisima nadležnost suda poznata je samo za Bezbednosnoinformativnu agenciju (BIA).
Poverenik Šabić i zaštitnik građana Janković predlažu i da se ujedine postojeće paralelne tehničke mogućnosti različitih agencija i policije u jednu, nacionalnu agenciju.
Takođe, trebalo bi obezbediti neizbrisivo beleženje pristupa telekomunikacijama, uz sve podatke koji su potrebni da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti i pravilnosti pristupa.
Šabić i Janković posebno predlažu da postoji krivično delo ometanja istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi (zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, poverenik za zaštitu ravnopravnosti).
Jačati kapacitet nadzornih institucija da rukuju sa poverljivim podacima i čuvaju ih. Usvojiti novi zakon o Bezbednosnoinformativnoj agenciji kako bi se, između ostalog, obezbedila predvidljivost u upotrebi posebnih mera. Razmotriti policijska ovlašćenja obaveštajno/bezbednosnih službi, odnosno njihovo učešće u krivičnim postupcima – poslednje su preporuke koje su dali Rodoljub Šabić i Saša Janković.
Mogu li ove mere, ukoliko se usvoje i sprovedu, da onemoguće dalje zloupotrebe privatnosti nečijih komunikacija, bilo da su oni obični građani ili visoki državni funkcioneri?
Dušan Telesković
objavljeno: 06.11.2012.
