Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KREČENJE S PREDUMIŠLJAJEM
Zbog čega se kulturna i ostala javnost nije podigla protiv uništenja slike ,,Kosovski boj”, pitaju ,,Obrenovačke novine”
Jedna vredna slika uništena je. Ali ne zbog nepažnje, sticaja nesrećnih okolnosti, slučajnosti, već namerno.
,,Politika” je obavestila javnost da je direktorka škole „Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku naredila da se prekreči slika „Kosovski boj”, na školskom zidu, akademskog slikara Voje Stamenića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (pet sa dva i po metra), koja je živopisana pre četiri decenije i bila je svojevrsni simbol ove škole. Moler je naređenje izvršio. Ne samo da je sliku,,pod okriljem noći” prekrečio, već je prethodno gipsom zid pregletovao tako da se više povratiti ne može.
Šta je direktorku navelo na ovaj čin?
Izjavila je da je sliku prekrila buđ. Kao da buđ nije mogla da se skine i slika obnovi, kao što je već jednom, pre 20 godina, učinjeno. „Boj na Kosovu” je, po naređenju tadašnjeg direktora (kako se može saznati na jednom internet forumu), prvi put prekrečen. Obnovio ga je 1990. godine slikar Konstantin Gušić, nastavnik likovnog u ovoj školi.
Na forumu Krstarice (http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=188587) može se pročitati da je razlog za krečenje bio: „scene na slici su štetne za savremeno obrazovanje dece, a belina je potrebna za multimedijalnu nastavu”.
Učesnik u pomenutom forumu koji se oglasio pod imenom ,,Planinski vetar” napisao je: ,, Ovi ,evro-Srbi’ misle da će se predstaviti kao pravi Evropljani ako zaborave ko su i odakle su. Oni tako jadni neće više biti ni Srbi, čega se gade, ali ni Evropljani, čemu teže, jer je istinski Evropljanin samo onaj koji poštuje svoju tradiciju, zna ko je i kojoj zajednici pripada. Oni neće biti ni Istok ni Zapad, oni su niko i ništa, jer su prekrečili svoje pamćenje. (...) ... Koliko god oni krečili – džaba su krečili jer će Ona ponovo i ponovo izbijati...”.
No, iako je vest o ovom nedelu objavljena pre više od pedeset dana, nije postala povod za raspravu koju zaslužuje. Štampana glasila, kao i radio i TV stanice, nisu osetili šta se zapravo dogodilo.
Posle ,,Politikine” vesti komentar se pojavio samo na dva mesta: u pismima čitalaca ,,Glasa javnosti” i kao osvrt u poslednjem (januarskom) broju ,,Obrenovačkih novina”. Oba teksta napisao je Čedomir Cvetković, diplomata u penziji, književnik i prevodilac sa severnoevropskih jezika.
,,Ova tragična vest, piše Cvetković, upadljivo podseća na vreme iz 1933. godine kada su nacisti u Nemačkoj javno spaljivali knjige, čiji je sadržaj odudarao od njihove ideologije. Javnost očekuje reagovanje nadležnog prosvetnog organa Vojvodine. Da li će vojvođanske prosvetne vlasti osuditi varvarski čin Alenke Oreščanin? (...) Vest o ,spaljivanju’ slike Voje Stamenića ne bi smela da ostane kao bizarna vest neke samovoljne, očigledno nekulturne i nerazumne direktorke škole. Očekuje se reakcija ne samo prosvetnih organa, već i tužioca i Udruženja likovnih umetnika Srbije, a mogle bi da dignu glas i silne nevladine organizacije...”.
Akademski slikar Voja Stamenić napustio je Vrdnik, kasnije i Obrenovac, i umetničku slavu stekao u Americi, na Floridi. Njegove slike čuvaju se, između ostalih, i u Muzeju umetnosti Amerike i Narodnom muzeju u Beogradu. U doba takozvanog crnog talasa u umetnosti (pre svega na filmu) Voja Stamenić je bio na spisku nepodobnih. Zbog toga je i napustio zemlju.
U Americi je i umro. Kada su njegovi posmrtni ostaci polagani u zemlju drugog kontinenta, u Obrenovcu su zvonila crkvena zvona. Samo ih je on, osim nas, verujem, mogao čuti. U Obrenovcu će dobiti i ulicu, sa još trojicom slikara. Iako je, i baš zato, bio svetski slikar.
Nije se bavio politikom. Bio je ,,samo” umetnik.
No, politika se bavila njime. Pa i sada, kada je mrtav.
Pridružujem se Cvetkoviću.
Da li su ministarstva, udruženja i slično iz oblasti prosvete i kulture toliko uspavana, okorela ili oguglala da na ovaj događaj ostanu nema?
Ovih dana, kada je u žiži izbor predsednika Srbije, kada ogluvesmo od ponavljanja poruka koje su mogu svesti na jednu – ,,Evropa ili smrt”, pomenuti događaj promiče nezapažen.
A upravo on, ovaj događaj, izražava bit. Ispostavilo se da je lakmus papir na kojem su se pokazale preovalađujuće nijanse našeg javnog života.
Posle vesti u ,,Politici”, nastao je muk.
Samo su se oglasili Č. Cvetković, i internet forumi: prvi je pojedinac u papirnim glasilima, ostali su u ,,nebeskim”.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 23/01/2008.]
