Izvor: RTS, 30.Sep.2010, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jureći prošlost
Hrvatska privreda tek 2005. godine dostigla bruto nacionalni proizvod iz 1990. godine, pokazalo istraživanje ekonomista. Ekonomski potencijal imaju gradovi, dok su ruralne sredine "demografski prazne", kažu stručnjaci. Zadar razvijeniji od Zagreba.
Najnovijim istraživačkim projektom utvrđeno je da je Hrvatska privreda tek 2005. dostigla bruto nacionalni proizvod iz 1990. godine, a neki regioni, poput Slavonije i Dalmacije, i danas su ispod tog nivoa.
Projekat, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na kome su ekonomisti u Razvojnom forumu Zagreb radili od 2004. godine, prvo je naučno istraživanje u kome se županije upoređuju u odnosu na 1990. godinu.
"Slavonija je, u odnosu na ono što je stvorila 2005. godine, bila oko 20 odsto ispod onog što je stvorila 15 godina ranije, 1990. godine", rekao je rukovodilac projekta, bivši ministar finansija Mato Crkvenac.
"To je jako zabrinjavajući podatak, a iznenađuje i Dalmacija. Dalmacija je 2005. još za 4,7 odsto manje stvarala nego predratne 1990. godine", kaže Crkvenac.
Istraživanje pokazuje, kako prenosi Slobodna Evropa, da je Hrvatska u celini tek 2004. godine dosegla bruto domaći proizvod koji je imala 1990. godine, što je ozbiljan problem i njeni građani to itekako osećaju.
Od većih gradova, na prvom mestu po razvijenosti našao se Zadar, zatim Zagreb, Karlovac, Rijeka i Varaždin.
Najuspešnije regije su Zapadna Hrvatska (Istra), pa Središnja (Zagreb), Severna (Varaždin), a onda Južna Hrvatska (Dalmacija) i poslednja Istočna Hrvatska (Slavonija).
"Nije, dakle, uopšte bilo posleratnog poleta, obnove i buma i on je kompletno izostao u Hrvatskoj. I nama je trebalo skoro 14-15 godina samo da se vratimo na ono gde smo bili i to se odrazilo na sve što se događa i kasnije", analizira Crkvenac.
Najveći gubitnici, po njegovim rečima, jesu regioni koji su imali jaču industrijsku i poljoprivrednu bazu, što je zapostavljeno ili uništeno, a sada je "svima jasno da rešavanje hrvatske krize zavisi od realnog sektora i te baze".
U istraživanju je obuhvaćeno svih 127 hrvatskih gradova, jer u njima se i odvija čak 95 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.
"Gradovi, kao zone sa ekonomskim potencijalom, obuhvataju 30 odsto prostora Hrvatske, a 70 odsto prostora Hrvatske je ruralna zona koja je i demografski prazna, biološki impotentna na neki način", kaže profesor na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu Vladimir Čavrak.
"Hrvatska je u kontekstu neoliberalne politike u poslednjih 20 godina propustila priliku da optimalno razvija sve svoje delove i onda je, naprosto, stihijski došlo do razvoja Zagreba, velikih gradova, ali rat je samo jedan deo odgovora na to pitanje", kaže Čavrak.
Mnogo su važniji, po oceni Crkvenca, ostali aspekti koji su usporili razvoj, a to je pogrešan model privatizacije, nedovoljno znanje, umešanost politike u privredu i korupcija.
"Hrvatska danas uvozi 80 odsto hrane, a milion i 300.000 hektara zemlje je neobrađeno, mada nema nikakvih razloga za to", zaključio je Šarenac.
HRVATSKA JOŠ SE ČEKA 1990.
Izvor: Kurir, 30.Sep.2010
ZAGREB - Hrvatska privreda je tek 2005. dosegla bruto nacionalni proizvod iz 1990, a neki regioni poput Slavonije i Dalmacije i danas su ispod tog nivoa...To je utvrđeno najnovijim istraživačkim projektom, na kome su ekonomisti u Razvojnom forumu Zagreb radili od 2004, a reč je o prvom naučnom istraživanju...
