Izvor: GradskeInfo.rs, 04.Avg.2026, 08:40
Шта вам поручује тело када срце почне убрзано да лупа? Већина људи потпуно погрешно тумачи сигнале
Срце почне јаче да лупа, дланови се озноје, стомак се стегне пред важан разговор, а већ после неколико сати без оброка постајете нервозни. Већина нас ове реакције доживљава као нешто сасвим нормално и не размишља много о њима. Међутим, научници сматрају да управо способност да >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << их препознамо и правилно протумачимо представља једно од најважнијих, а најмање познатих људских чула.
Фото: Pexels/puwadon-sang-ngern
Годинама смо учили да човек има пет чула: вид, слух, мирис, укус и додир. Ипак, психолози и неуролози све више пажње посвећују интероцепцији, способности мозга да непрекидно прати шта се дешава у нашем телу. Неки је зато називају и „шестим чулом“, иако она нема никакве везе са натприродним моћима. Реч је о систему који региструје рад срца, дисање, глад, жеђ, телесну температуру и многе друге процесе, често и пре него што их свесно приметимо.
Шта је интероцепција и зашто је важна?
Захваљујући интероцепцији знамо када нам је потребна чаша воде, када је време за оброк или када треба да успоримо јер нам тело шаље сигнале да је под стресом. Она помаже организму да одржава унутрашњу равнотежу и свакодневно доноси на стотине малих одлука које узимамо здраво за готово.
Последњих година управо је овај систем постао предмет бројних истраживања, јер све више доказа указује да његова улога не завршава на регулацији глади, жеђи или телесне температуре. Научници сматрају да начин на који „слушамо“ сопствено тело може бити важан и за наше ментално здравље.
Психолошкиње Jennifer Myrphy са Универзитета Royal Holloway у Лондону и Freya Prentice са Универзитетског колеџа у Лондону објашњавају да управо овај систем упозорава организам када нешто није у равнотежи и омогућава телу да на време реагује.
Какве везе „шесто чуло“ има са менталним здрављем?
Све више студија показује да начин на који доживљавамо сигнале из сопственог тела може бити повезан са анксиозношћу, депресијом, посттрауматским стресним поремећајем (PTSP) и поремећајима исхране.
Претпоставља се да мозак, између осталог, помоћу тих сигнала процењује да ли је нека ситуација безбедна или представља опасност. Када тај механизам не функционише како треба, сасвим уобичајене телесне реакције могу бити погрешно протумачене.
На пример, особа са анксиозним поремећајем може веома интензивно да осети убрзан рад срца током разговора са непознатим људима. Уместо да тај осећај доживи као пролазну реакцију организма, мозак га може протумачити као упозорење да нешто није у реду, чиме се анксиозност додатно појачава.
Зашто жене чешће пате од анксиозности и депресије?
Анализа 93 научне студије, коју су спровели Myrphy и Pretince, показала је да постоје разлике између мушкараца и жена у појединим аспектима интероцепције. Жене су, нарочито када је реч о препознавању сигнала које шаље срце, показивале нешто мању прецизност.
Аутори сматрају да би то могао бити један од разлога због којих се анксиозност и депресија чешће дијагностикују код жена након пубертета. Ипак, наглашавају да је реч само о једном делу много сложеније слике у којој важну улогу имају хормони, генетика и бројни друштвени фактори.
Зашто глад неке људе чини нервозним, а друге готово уопште не?
Вероватно познајете некога ко постаје раздражљив чим прескочи оброк, док други без већих проблема могу да издрже неколико сати дуже. Научници сматрају да одговор можда лежи управо у интероцепцији.
Студија објављена ове године у часопису еБиоМедицине, коју су спровели истраживачи са Универзитета у Тибингену и Универзитета у Бону, показала је да особе које прецизније препознају сигнале глади и других унутрашњих телесних стања имају стабилније расположење током дана. Иако су осећале глад као и остали учесници, она није изазивала тако велике промене расположења.
Шта су научници открили код особа са анорексијом?
Једно од најзанимљивијих истраживања спровели су научници са UCLA, који су проучавали особе оболеле од анорексије нервозе.
Користећи капсулу која вибрацијама стимулише желудац, показали су да особе са анорексијом знатно теже региструју сигнале који долазе из дигестивног система. Оно што је посебно занимљиво јесте да је та разлика постојала чак и након што су пацијенти повратили телесну тежину. Оригинална студија:
Према речима неуробиолога Sahiba Khalse, проблем није у томе што особе са анорексијом игноришу глад. Њихов нервни систем једноставно другачије обрађује сигнале који долазе из црева, па их је теже препознати, разумети и имати поверења у њих.
Да ли сви научници прихватају постојање „шестог чула“?
Не баш. Група истраживача са MIT-а у раду објављеном 2024. године у часопису Frontiers in Psycology упозорила је да се појам интероцепције данас користи веома широко и да можда обухвата више различитих процеса него што се раније мислило.
Поједини стручњаци чак сматрају да човек нема шест, већ више од 30 различитих чула, међу којима су осећај равнотеже, бола, положаја тела у простору и бројни други начини на које мозак прикупља информације из организма.
Тек почињемо да упознајемо сопствено тело
Иако многа питања још немају коначан одговор, једно постаје све јасније: мозак много пажљивије ослушкује наше тело него што смо до сада веровали. Управо зато научници сматрају да би боље разумевање интероцепције једног дана могло да отвори врата новим начинима превенције и лечења анксиозности, депресије, поремећаја исхране и других психичких стања.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Шта вам поручује тело када срце почне убрзано да лупа? Већина људи потпуно погрешно тумачи сигнале се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
