Izvor: B92, 16.Apr.2021, 10:41

Jovan Bajford u Intervjuu petkom: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere

Sin čuvenog reditelja Timotija Džona Bajforda predaje psihologiju na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji i teorije zavere su mu glavna oblast interesovanja.

Teorijama zavere može se svašta osporiti, osim da su intrigantne i da privlače pažnju mnogih, a psiholog Jovan Bajford je od želje da čita i ispituje ono što opisuje kao "razne gluposti koje nas okružuju" napravio životni poziv.

"Nije najvažnije da se utvrdi zašto jedna osoba veruje u teorije zavere, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a druga ne veruje u njih.

"Pravo pitanje je zašto u vreme kriza, pandemija i socijalnih previranja potpuno normalni i pametni ljudi pronalaze nešto uverljivo u njima", kaže Bajford u intervjuu za BBC na srpskom.

Sin čuvenog reditelja Timotija Džona Bajforda, omiljenog Engleza među Jugoslovenima, danas je vanredni profesor na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji gde predaje psihologiju.

Bavi se izučavanjem ne samo teorija zavere, već i Holokausta, antisemitizma i preplitanja istorije i psihologije, a često s balkanskih prostora crpi inspiraciju.

Pogledajte video o tome kako razgovarati sa ljudima koji veruju u teorije zavere

Teorije zavere su, kaže, uvek tu - "na margini, na internetu ili u supkulturama"

"Ali ono što im omogućuje da izađu na videlo i čini ih sve privlačnijim široj populaciji u vreme krize jeste to što nude jednostavne odgovore na složena pitanja."

Pandemija je zato posebno plodno tle za njihovo bujanje.

Teorije zavere, kaže Bajford, daju objašnjenja za događaje gde postoji nesrazmera između banalnosti uzroka i dramatičnosti posledice.

"Na primer, uzrok korona virusa je najverovatnije to što je negde u Kini na nekoj farmi ili pijaci došlo do preskakanja virusa sa jedne životinje na drugu pa na čoveka. Tri meseca kasnije - ceo svet je morao da stane.

"Dramatične priče o zlim ljudima ili organizacijama koje nam rade o glavi uspostavljaju ravnotežu u srazmeri uzroka i posledice."

Iako nam deluje da smo danas više izloženi teorijama zavera zbog društvenih mreža, on kaže da to nije slučaj.

"Ima ih više danas nego u mirnija vremena, ali približno isto kao i u periodima kriza.

"Ono čemu su društveni mediji doprineli kad je reč o teorijama zavera jeste da danas nije više toliko jasna razlika između onih koji ih stvaraju i onih koji ih konzumiraju."

Svako deljenje takvih objava je na neki način i kreiranje teorija zavere, ističe.

"Kao kad se ljudi igraju gluvih telefona, teorije zavere se kroz komunikaciju menjaju, razne stvari se povežu i prepliću i one tako evoluiraju."

Mnogi teorije zavere, kaže, ne shvataju bukvalno, nego metaforično.

"Ne veruju svi ljudi da Bil Gejts zaista pokušava njima da ugradi mikročip u telo, ali to jeste način da se strahovi oko moći farmaceutskih ili tehnoloških kompanija stave u jednostavnu priču o sukobu između dobra i zla."

Prvi čovek kompanije Majkrosoft nalazi se na meti onih koji veruju u teorije zavere zahvaljujući njegovoj Fondaciji koja se bavi razvojem vakcina, a pre nekoliko godina je istraživala jednu vrstu životinjskog korona virusa.

To nije ovaj novi korona virus koji je izazvao pandemiju, što je lako proverljivo, tvrdi Bajford.

Ipak, patent za modifikovani virus ljudi koji veruju u zavere su iskoristili kao dokaz da se virus nije pojavio slučajno i da Gejts želi da zaradi na krizi.

"Važan element teorija zavere je tvrdnja da je neko unapred znao da će se nešto desiti, jer to ukazuje da sve bilo isplanirano.

"To je isto kao priča da Jevreji nisu došli na posao 11. septembra (kad su napadnute kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku) jer su znali šta će se desiti, pa se iz toga izvlači zaključak o tome ko stoji iza zavere i ko je odgovoran."

Ugradnja čipova se tu "prirodno nadovezala" - ne samo zato što je reč o osnivaču Majkrosofta, već zato što je i to već godinama deo našeg svakodnevnog života, pa samim tim i teorija zavere.

"Ljudima koji veruju u teorije zavere nove tehnologije su uvek izvor masovne manipulacije, od radija, preko interneta, do mikročipova i 5G tehnologije", kaže Bajford.

Vrlo često, kada ga i u Engleskoj ljudi pitaju zašto sada bujaju teorije zavere, Jovan Bajford seti se kako je Srbija izgledala u vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije Bajforda je zateklo na putovanju kroz Južnu Ameriku, iako je u to vreme već uveliko živeo u Engleskoj.

Kad je došao u Beograd u leto 1999. godine, bio je zapanjen "dramatičnom količinom teorija zavere", kojih nije manjkalo te decenije.

"Ono što je ranije bilo limitirano na desničarsku štampu, časopis Treće oko i na noćne termine na opskurnim TV kanalima, tada je postalo mejnstrim.

"Vlast je tvrdila da ništa nije onako kako izgleda, a teorije zavere su nudile ljudima jednostavno objašnjenje za rat lišeno bilo kakve svesti o odgovornosti srpske strane", kaže.

Došlo je i do promene u tipu teorija zavera - ljudi su tada verovali ne samo da su Jevreji imali "poseban doprinos" bombardovanju, već i da se protiv Srbije vodi "neokortikalni rat".

Reč je o posebnoj vrsti rata kojim se navodno paranormalnim sredstvima utiče na psihu ljudi.

"Ideja o 'neokortikalnom' ratu je objavljivana u zvaničnom časopisu Vojske Jugoslavije Vojno delo.

"O tome je pisao čovek koji je nekoliko godina ranije kao pukovnik pokušavao da formira 'Grupu 69', koja je trebalo da razvija srpsko tajno parapsihološko oružje uz pomoć mistika i jogi letača, a 1999. je bio portparol Vojske Jugoslavije", podseća Bajford.

"Mnogi, od zvaničnih medija, do ljudi sa kojima sam razgovarao u biblioteci ili taksiju, uzimalo je te tvrdnje možda ne kao potpuno tačne, ali kao nešto što svakako treba razmotriti kao legitiman stav."

Sve ovo ga je inspirisalo da uradi doktorat i kasnije napiše knjigu Teorije zavere: Srbija protiv novog svetskog poretka.

U teorijama zavera i njihovoj pojednostavljenoj podeli na dobre i loše momke, Srbija je bila na strani dobra, kao ostrvo koje odoleva novom svetskom poretku, a Zapad je večiti negativac.

"Bila je rasprostranjena ideja da je sve što smo gledali - snimci izbeglica na Kosovu ili dokazi o ratnim zločinima - da je sve medijska manipulacija i da je sve izmišljeno."

Pokušavalo se da se predstavi da su "Srbi mali slobodarski narod, kog napadaju jer žele da mu otmu teritoriju, a sve u želji da se uništi pravoslavlje i uspostavi vladavina nad celim svetom".

"Teorije zavere uvek daju odgovor na pitanje zašto se loše stvari dešavaju dobrim ljudima", objašnjava Bajford.

Bajford kaže da je "Zapad imao i konkretnija obličja u tadašnjim teorijama zavere u Srbiji - dolazilo se do Vatikana, Jevreja, satanista, iluminata, sionskih mudraca i sličnih".

Protokoli sionskih mudraca je antisemitski falsifikovani pamflet koji opisuje navodnu jevrejsku i masonsku zaveru da se zavlada svetom.

"U to vreme je izgubljena mera koja bi antisemitizam smatrala za nešto što je neprihvatljivo u mejnstrim medijima", smatra on.

Bajford zaključuje da je publicitet koji su teorije zavere dobijale zapravo dokaz da su one bile deo zvaničnog državnog projekta preko kojih je režim Slobodana Miloševića nastojao da izbegne odgovornost za ratove i krizu.

Pošto je prošle godine objavio novu knjigu o fotografijama ustaških zločina i njihovoj ulozi i sećanju na genocid u NDH, Bajford je sa velikom pažnjom gledao film Dara iz Jasenovca, za koji kaže da je "propuštena prilika".

"Nema udubljivanja ni u jednu temu, a istorijske činjenice nisu osvetljene. Film je površan, emocije kojima autori posvećuju veliku pažnju su površne, a scene i događaji su samo kolaž različitih motiva i slika koji su ljudima u Srbiji vrlo poznati.

"Film, dakle, samo potvrđuje ono što već postoji u kolektivnom sećanju i to što ljudi već znaju. Sve mane kulture sećanja na genocid u NDH prenete su na filmsku traku", kaže Bajford.

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) uspostavljena je na prostoru današnjih Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema u Vojvodini 10. aprila 1941. uz punu saradnju nacističke Nemačke i fašističke Italije.

Pošto je prošle godine objavio novu knjigu o fotografijama ustaških zločina i njihovoj ulozi i sećanju na genocid u NDH, Bajford je sa velikom pažnjom gledao film Dara iz Jasenovca, za koji kaže da je "propuštena prilika".

"Nema udubljivanja ni u jednu temu, a istorijske činjenice nisu osvetljene. Film je površan, emocije kojima autori posvećuju veliku pažnju su površne, a scene i događaji su samo kolaž različitih motiva i slika koji su ljudima u Srbiji vrlo poznati.

"Film, dakle, samo potvrđuje ono što već postoji u kolektivnom sećanju i to što ljudi već znaju. Sve mane kulture sećanja na genocid u NDH prenete su na filmsku traku", kaže Bajford.

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) uspostavljena je na prostoru današnjih Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema u Vojvodini 10. aprila 1941. uz punu saradnju nacističke Nemačke i fašističke Italije.

Kada u razgovoru kaže "mi", Jovan Bajford misli na Srbe.

"Kad sam bio mali i odrastao u Beogradu, tamo sam uvek bio Englez, jer je to bilo drugačije.

"Kad sam došao ovde, bio sam nešto drugo jer sam iz Srbije, tako da nemam naviku da se izjašnjavam bilo kako", kaže kroz osmeh.

Pomaže mu što su u Britaniji demografske kategorije zakonski usklađene.

"Ovde postoji White British (beli Britanci) i White Other (beli ostali), ja sam uvek White Other", ističe Bajford.

Ovaj 48-godišnji rođeni Beograđanin već tri decenije živi u Engleskoj, ali je uspeo da mu u britanskoj vozačkoj dozvoli kao mesto rođenja piše Jugoslavija.

"Po pravilu, u dozvoli ne sme da stoji zemlja koja više ne postoji i to je moj mali uspeh, imam neku uspomenu", kaže Bajford.

Odrastao je na Voždovcu, gde danas jedna šuma nosi naziv po njegovom ocu.

Jovan kaže da u toj promeni imena nije učestvovao, kao što nije ni u inicijativi da Timoti Džon Bajford dobije ulicu u Beogradu - smatra da je to stvar društva, a on lična sećanja na oca "čuva za sebe".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...