Izvor: Southeast European Times, 06.Jul.2009, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janković: Ljudska prava nisu problem

Ombudsman Saša Janković kaže da su ekonomski i socijalni problemi prioriteti koje navode srpski građani.

06/07/2009

Bojana Milovanović za Southeast European Times u Beogradu -- 06/07/09 Fotografije Nikola Barbutov

Srbija je ocenjena kao "slobodna" zemlja u izveštaj fondacije Fridom Haus objavljenom prošle godine i srpska vlada i dalje se trudi da reši probleme ljudskih prava. Međutim, njih i dalje ima, poput diskriminacija nacionalnih i verskih manjina >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kao što su Romi; nejednakosti polova i nepristupačnosti gotovo polovine državnih institucija u Srbiji za lica sa posebnim potrebama.

Ombudsman Saša Janković je taj koji zvoni zvono za uzbunu u slučajevima povreda ljudskih prava. Ombudsman reaguje kada zataje sudovi, a državni organi ugrožavaju ona ista ljudska prava koja su dužna da štite.

Janković je nedavno razgovarao sa dopisnikom Southeast European Times-a Bojanom Milovanović o tome šta se radi da bi se popravilo stanje ljudskih prava u Srbiji.

Southeast European Times: Sa kakvim vam se problemima najčešće javljaju srpski građani?

Sasa Janković: Većina građana dolazi sa ekonomskim i socijalnim problemima, npr. pravima iz domena rada i socijalne zaštite. Veliki broj pritužbi u vezi je sa neefikasnom državnom upravom, sporim radom i besmislenim administrativnim procedurama nadležnih tela. Nailazimo na brojne slučajeva u kojima, kada sud donese presudu, upravni organ koji treba da je izvrši to ne čini.

"Najugroženiji su Romi, po svim aspektima -- od stepena smrtnosti do zdravstva i implementacije statusa i političkih prava", rekao je Janković.

SETimes: Kakva je vaša ocene zaštite ljudskih prava u Srbiji? Da li je ostvaren napredak od 2000. godine od kada su demokratske političke snage preuzele vlast?

Janković: Iako formalno svi imamo ista prava, činjenica je da su neki delovi populacije, kao što su na primer Romi, u bitno drugačijoj poziciji kada se radi o ostvarivanju prava. To ostvarivanje upadljivo varira zavisno od toga kojoj ugroženoj grupi pripadate. Postoje građani Srbije čija se prava štite i u velikoj meri ostvaruju, ali ima i onih koji se bore za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na dom i pravo na rad.

Mislim da je Srbija uradilia puno toga od 2000. godine u smislu podizanja svesti građana o značaju implementacije ljudskih prava, posebno ugroženih grupa stanovništva.

SETimes: Koji je najveći problem sa ljudskim pravima sa kojima se Srbija danas suočava?

Janković: Smatram da kao država moramo da što pre rešavamo pitanja u vezi sa ljudskim pravima koja bi trebalo da budu nesporna - hapšenje haških optuženika i govor mržnje. Dok trošimo vreme na stvari koje ne bi trebalo da budu kontroverzne, pitanja poput prava na obrazovanje ili zdravstvo ostaju zapostavljena. Biću veoma srećan kada neće više biti potrebni dokazi za pitanja u vezi sa diskriminacijom.

SETimes: Koje su to glavne grupe u Srbiji čija se prava krše?

"Nijedan zakon u Srbiji ne pruža osnovu za diskriminaciju, niti je neusklađen sa osnovnim standardima ljudskih prava", rekao je Janković.

Janković: Najugroženiji su Romi, u svim aspektima: od stope smrtnosti, do zdravstvene zaštite i ostvarivanja statusnih i političkih prava. Kao grupa, oni zaslužuju posebnu pažnju. Hendikepirana lica takođe imaju problem u ostvarivanju svojih prava, kao grupa koja je decenijama gurana u stranu. Danas oni moraju da se bore za osnovna prava, poput pristupa institucijama. Ljudi vezani za invalidska kolica i slabovide osobe ne mogu da uđu u 50 odsto državnih institucija u Srbiji. Država bi takođe trebalo da se bavi implementacijom principa jednakosti polova. U toj oblasti je napravljen veliki pomak, ali još ima situacija u kojima žene ne mogu da ostvaruju svoja prava jednako kao muškarci.

SETimes: Kako biste uporedili ostvarivanje ljudskih prava u Srbiji sa situacijom u drugim državama na Balkanu?

Janković: Ne smatram da Srbija trenutno zaostaje za drugim zemljama u regionu u pogledu implementacije ljudskih prava. Međutim, jedna od teškoća sa kojom se suočavamo je stalno poređenje i zalaganje za ideju da je potrebno da nešto radimo da bismo bili bolji od drugih ili da se pridružimo onima koji su bolji od nas u nečemu. Ljudska prava postoje zato da bi svaki građanin mogao da ih uživa, a ne da bismo mi bili bolji od svojih suseda ili ušli u EU.

SETimes: Da li ste zadovoljni srpskim zakonima u oblasti ljudskih prava i njihovom primenom? Šta je potrebno uraditi u srpskom pravosuđu?

Janković: Imamo solidne zakone u oblasti ljudskih prava. Problem je u tome što postoji veliki jaz između onoga što stoji na papiru i što političari obećavaju i onoga što se dešava u praksi. Nijedan zakon u Srbiji ne sadrži pravni osnov za diskriminaciju, niti je u neskladu sa osnovnim standardima ljudskih prava. Jedna od stvari koje nedostaju, a koja je važna za zaštitu prava građana, je princip zaštite onih koji, sa dobrim namerama, otkrivaju nezakonite radnje javnosti. Gotovo svi koji su otkrivali neke nezakonite radnje u Srbiji trpeli su negativne posledice i to je loš signal svim građanima.

SETimes: Koliko uticaja imate na rešavanje problema građana i ostvarivanje njihovih prava?

Janković: Lagao bih kada bih rekao da ne bih voleo da je taj uticaj veći. Treba imati u vidu da je ombudsman nova institucija u Srbiji i da sam ja prvi zaštitnik građana koji je imenovan pre jedva dve godine. Bilo je potrebno vreme da se ljudi naviknu da postoji ombudsman. Više od 90 odsto preporuka ombudsmana o tome kako da se otklone nepravilnosti otkrivene u radu izvršene su i ja sam veom zadovoljan tom činjenicom.

Nastavak na Southeast European Times...