Izvor: RTS, 26.Nov.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvozimo doktore nauka
Srbija je, poslednjih nekoliko godina, izgubila više od 6.000 doktora nauka - jedan broj njih je doktorirao u inostranstvu i neće se vraćati u zemlju, dok su drugi odmah po završetku doktorske teze u Srbiji posao potražili van zemlje.
Prema procenama, poslednjih nekoliko godina Srbija je izgubila više od 6.000 doktora nauka. Mali broj njih odlučio je da znanje stečeno van zemlje "investira" upravo u domovini, zbog dugog čekanja na nostrifikaciju diplome.
Precizan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podatak o broju doktoranata koji rade u inostranstvu, ali i onih koji žele da se vrate u Srbiju ne postoji, rekao je u izjavi Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu nauke i prosvete Radivoje Mitrović.
"Jedan od problema je sporost u postupku nostrifikacije doktorskih disertacija stečenih u inostranstvu. Zbog toga je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja je donela Pravilnik o priznavanju prethodno stečenih znanja u funkciji nastavka školovanja", rekao je Mitrović.
Prema njegovi rečima, na nostrifikaciju se dugo čeka, jer pojedini članovi komisija "vagaju" kako se kotira univerzitet na kome je neko doktorirao, ali i tema doktorske disertacije.
Da se na nostrifikaciju diplome čeka i dve godine potvrđuje Andrej Fajgelj koji je u Francuskoj magistrirao i doktorirao francuski jezik.
"Imao sam problema da nostrifikujem diplomu i dve godine sam čekao da se neko odobrovolji i lupi mi pečat na diplomu", kaže Fajgelj, koji se, ipak, odlučio za povratak u Srbiju.
I Nenad Vukmirović (30) istraživač u Institutu za fiziku, koji je doktorirao u Engleskoj i radio u SAD, odlučio je da se vrati, jer u Srbiji, kako kaže, ima dobre uslove za bavljenje naukom.
"Moj motiv za povratak je bio taj što sam rođen ovde, ali i što u Institutu imam iste uslove da se bavim naučno-istraživačkim radom kao i u inostranstvu", rekao je Vukmirović i napomenuo da mu je draže da živi u Srbiji.
Državni sekretar Mitrović istakao je da država treba da ohrabri sve ljude koji sa takvim znanjem žele da se vrate, a to će uraditi rešavanjam pravnih pitanja, poboljšanjem kvaliteta naučno-istraživačke opreme, obezbeđivanjem novih stanova za naučnike, ali i omogućavanjem da istraživači u naučno-istraživačkim centrima budu adekvatno plaćeni.
Mitrović je rekao da je baš zbog poboljšanja uslova i ulaganja u nauku i obrazovanje, Srbija od Evropske banke za obnovu i razvoj uzela kredit.
"Tim novcem ćemo pokušati da zadržimo one najbolje studente, ali i da pokušamo da vratimo više istraživača iz inostranstva", rekao je Mitrović.
Iako u Ministarstvu nauke i prosvete ne postoje tačni podaci o broju doktoranata koji su se vratili ili žele da se vrate u zemlju, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Vera Dundor kaže da njih više od 6.000 radi u inostranstvu.
"Mladi naučnici su iz Srbije odlazili u tri talasa - tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Čak 50 odsto onih koji doktoriraju na Fakultetu za fizičku hemiju ode u inostranstvo odmah po sticanju zvanja doktora nauka", rekla je Dundor, koja i predaje na ovom fakultetu.
