Izvor: Glas javnosti, 10.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubio se sajber-medo Miloje
Medved Miloje rodom sa Tare, poznatiji i kao prvi ‘’sajber medo’’ sa naših prostora, koji je uz pomoć satelita i specijalne ogrlice sa odašiljačem duže od godinu dana praćen po Tari, po bosanskim i crnogorskim planinama, izgubio se krajem prošle godine negde u šumama između Vlasenice i Han Pijeska, i od tada odašiljač na njegovoj ogrlici više ne daje signal. U službi nadzora Nacionalnog parka Tara kažu da ne mogu biti 100 odsto sigurni zašto je signal nestao, zbog toga što >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je iscurila baterija, ili je po sredi neka druga nezgoda. Ipak, svi se nadaju da je medo živ i zdrav i da će već na proleće ponovo na Taru.
I za petnaestak meseci, koliko je medo Miloje praćen preko satelita, u projektu Nacionalnog parka Tara i beogradskog Biološkog fakulteta prikupljeni su i više nego zanimljivi i iznad svega vredni podaci o životu medveda.
- Iako te podatke treba uzeti sa rezervom, jer se radi o mladom medvedu koji je u potrazi za svojom teritorijom, koji je tek ulazio u fazu polne zrelosti, iznenađeni smo podacima o njegovom kretanju koje smo dobili i koji su uredno beleženi na digitalnim mapama. Ranije se računalo da je prostor, areal kojim se kreće jedan medved šezdesetak kilometara, međutim, naš Miloje stizao je sa Tare sve do Raške, prelazio je čitavu Goliju, na drugoj strani išao je do Vlasenice, Han Pijeska, Srebrenice - opisuje Milojeve avanture Miodrag Petrović, rukovodilac Službe nadzora u Nacionalnom parku Tara.
U Nacionalnom parku kažu da u saradnji sa Biološkim fakultetom planiraju da ovaj projekat nastave tako što bi ogrlicu sa odašiljačem sada dobio neki od starijih medveda sa Tare. Tako prikupljeni podaci bili bi, zajedno sa onima o kretanju meda Miloja, kaže Petrović, od neprocenjive važnosti za proučavanje populacije medveda u ovom kraju sveta. Za taj projekat potrebna su odobrenja i Vlade Srbije i Zavoda za zaštitu prirode, ali i oko 3.000 evra koliko košta specijalna ogrlica sa odašiljačem koja se može nabaviti u Nemačkoj. U Nacionalnom parku nadaju se da će u nabavci ogrlice pomoći Vlada, Lovački savez...
Inače, populacija medveda na Tari polako se uvećava, što je najbolji pokazatelj da stalna briga o medvedima koju u saradnji sa beogradskim Biološkim fakultetom sprovode ljudi iz JP Nacionalni park ‘’Tara’’ na ovoj planini daje odlične rezultate.
- Računamo da je na Tari trenutno oko 35 do 40 medveda. Međutim, i sa ovim podatkom treba biti obazriv jer sa istim ciframa operišu i u Višegradu i u Srebrenici, pa je verovatno da se određeni broj medveda prebacuje preko Drine od Tare do bosanskih planina i obrnuto - kaže Petrović.
Tarski medvedi ovu zimu, proveli su, nastavlja Petrović, uglavnom po svojim brlozima i pećinama u dubokom zimskom snu, a na Tari još nema tragova da su izašli.
- Za razliku od poslednje dve tri godine kada su zbog lakih zima bili aktivni i u decembru i u januaru i februaru, ove godine su zbog visokog snega u svojim pećinama. I pored toga, mi smo im tokom cele zime, kad god smo bili u prilici, iznosili hranu na hranilišta po planini, da, ako se probude i izađu, imaju obrok - kaže Petrović.
Rukovodilac službe nadzora u NP Tara Miodrag Petrović autor je knjige o medvedima i odličan poznavalac populacije ovih zveri na Tari i u ovom delu Srbije i Bosne.
- LJudi retko sreću medvede, mogu ih videti na hranilištima, ponekad slučajno primete ih i čobani na planini. On uglavnom beži od čoveka, a verovatnoća da ga čovek sretne je 10.000 prema jedan. Medvedi su vešti, dobro vide, odlično čuju, imaju izvanredan njuh. Pre rata u Bosni, bilo ih je više i na Romaniji i ovde, međutim, zbog ratnih zbivanja njihov broj skoro je prepolovljen. Posle rata učinili smo sve da medvedima vratimo mir, da se sklonimo sa puteva kojima se kreću, otvorili smo i hranilišta i sve je to dalo dobre rezultate. Medved je danas na Tari zaštićen, siguran u svakom pogledu - kaže Petrović.
Sam Petrović, koji dobar deo svog radnog vremena provodi po planini, svog prvog velikog mrkog medveda sreo je i video blizu sela Jagoštica pre dvadesetak godina.
- Ne nadajući se, naleteo sam na velikog medveda. U momentu, noge su mi se odsekle, bio je na tek desetak metara od mene, arlauknuo je, a ja sam se od straha svalio na zemlju. On se onda okrenuo i odšetao niz livadu - opisuje Petrović jednu od epizoda svog druženja sa tarskim medvedima.
ovakav clanak odavno nisam procitao u novinama.
Zahvaljujem sa autoru ovog predivnog clanka, kao i ljudima koji su aktivni i koji daju sve od sebe da se broj medveda na teritoriji Srbije uveca.
