Izvor: Politika, 25.Dec.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Intervju” usijao torente

Za prvih 10 sati od kada je postavljen na internetu za plaćeno, digitalno gledanje, film zbog kog je hakovan studio „Soni”, preuzet više od 200.000 puta

Sonijev film „Intervju”, o atentatu na severnokorejskog lidera Kim Džong Una, zbog čega je, između ostalog, izvršen hakerski napad na poznati holivudski studio, od preksinoć u ponoć dostupan je na digitalnim platformama za gledanje. Umesto punih sala, ova komedija je za samo pola sata od pojave na internetu postala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << apsolutni hit na torentima svuda u svetu.

Film je, prema brojaču sajta „Torrent Freak”, skinut više od 200.000 puta za prvih 10 sati, a na najvećoj internet filmskoj bazi – sajtu imdb.com ima ocenu iznad devet. Međutim, ova ocena se ne uzima kao realna, jer se ona dobija glasanjem internet korisnika i gledalaca. Prema pisanju „Holivud reportera”, Amerikanci su „Intervjuu” dali najviše ocene i bez gledanja, samo da bi podržali SAD u digitalnom ratu sa Severnom Korejom za koju Ef-Bi-Aj tvrdi da je inicijator upada u sistem holivudskog studija, što je Pjongjang negirao.

Broj preuzimanja filma se uvećava ogromnom brzinom, a može da se vidi po ceni od šest dolara za iznajmljivanje na 48 sati ili za 15 dolara u ha-de formatu, kada film ostaje u vlasništvu korisnika.

Studio „Soni” povukao je „Intervju” iz bioskopske distribucije posle pretnji hakerske organizacije „Čuvari mira” da će izvršiti terorističke napade na one bioskope u kojima bude prikazivana ova komedija. Ovim pretnjama prethodili su hakerski upadi u „Sonijev” sistem i objavljivanje poslovnih informacije pohranjenih na kompjuterima te kompanije. Ipak, studio je prekjuče odlučio da film bude prikazivan u više od 200 bioskopa u SAD (u Srbiji bi trebalo da bude na repertoaru od 29. januara).

Film je dostupan preko „Gugl pleja”, „Jutjuba”, „Microsoftovog” servisa „Iksboks video” i „Sonijevih” sajtova. Odluka „Gugla” i „Microsofta” da emituju film učinila ih je ranjivim na hakerske napade. „Microsoft” je već prijavio tehničke probleme za logovanje na „Iksboks” iako se za sada ne zna da li su oni posledica hakovanja.

Kim Song, severnokorejski diplomata u UN, osudio je emitovanje filma nazvavši komediju „neoprostivom sprdnjom sa suverenitetom i integritetom Una”, ali je dodao da Severna Koreja neće „fizički reagovati” na distribuciju filma iako je ranije pretila silom.

Među prvima koji su pogledali film u SAD jeste Marko Skviteri iz Vašingtona, čija je porodica kupila film na „Iksboksu” za 15 dolara.

„Film je smešan. Razumem zašto se Severnoj Koreji ne bi dopao, jer se mnogo šale na njihov račun”, rekao je Skviteri, preneo je Tanjug.

Sekretarica Ejmi Harli (42) iz Detroita platila je šest dolara za iznajmljivanje filma sa kanala „Jutjuba” i razočarana je. Ona je rekla da su likovi previše iskarikirani, a šale matore i da se samo nižu.

„Sve u svemu, film je prilična zbrka”, rekla je Harli.

Menadžer „Vest End” bioskopa u Vašingtonu Džoš Levin rekao je da je potražnja filma bez presedana: „Telefon non-stop zvoni i ljudi pokušavaju da kupe karte za projekciju filma u bioskopu. Više umetnički nastrojenih posetilaca rekli su mi da ne bi gledali komediju, ali da će sada iz principa doći.”

I dok gledaoci u SAD idu ka bioskopu, Darel Foksvort, specijalni agent Ef-Bi-Aja, izjavio je da agencija sarađuje sa bioskopima koji prikazuju „Intervju” i podučava ih kako da prepoznaju pretnje.

I. A.

----------------------------------

Zabranjivani „Veliki diktator”, „Goldfinger”, „Borat”

„Intervju” nije prvi film koji je izazvao međudržavne, diplomatske tenzije. Jedan od značajnijih u tom pogledu bio je „Veliki diktator” Čarlija Čaplina iz 1940. Ova parodija na nacističku Nemačku i Adolfa Hitlera, bio je zabranjen odlukom firera koji ga je, navodno, krišom odgledao nekoliko puta. Čaplin je govorio da bi dao „sve na svetu samo da bi saznao šta Hitler misli o filmu”.

Dvadeset godina kasnije, „Goldfinger” o Džejmsu Bondu, bio je zabranjen u Izraelu, jer je jedan od glumaca, Nemac Gert Frebe, bio član nacističke stranke od 1929. do 1937. Izrael je u to doba zabranjivao sve filmove u kojima su se pojavljivali bivši nacisti ili su bili snimljeni u Nemačkoj.

Čak je i film „Povratak u budućnost” bio svojevremeno zabranjen u Kini. Razlog je bio u tome što je komedija Roberta Zemekisa, po mišljenju kineskih cenzora, tretirala ozbiljnu temu – putovanje kroz vreme, na „krajnje neozbiljan način”.

„Borat” je 2006. izazvao varnice na diplomatskoj sceni, pa komedija Saše Barona Koena nije prikazana u Kazahstanu, zemlji iz koje je dolazio glavni junak filma. Kazakstansko ministarstvo inostranih poslova je tada izdalo saopštenje tvrdeći da „film nema nikakve veze sa realnošću”.

Jedan od poslednjih cenzurisanih filmova bio je „Argo” Bena Afleka iz 2012, koji je iranski ministar kulture Muhamad Hoseini ocenio kao „antiiranski film bez ikakve umetničke vrednosti”.

Pre „Intervjua”, Severna Koreja je zabranila „2012”, film majstora katastrofe Rolanda Emeriha o smaku sveta prema kalendaru Maja. Problem je bio u tome što je 2012. bila godina obeležavanja stogodišnjice od rođenja Kim Il Sunga, osnivača Severne Koreje. Za Pjongjang je bilo nezamislivo da se godišnjica „oca nacije” poklapa s krajem sveta, makar on bio predviđen i od strane Maja.

Tanjug

objavljeno: 26.12.2014.

Nastavak na Politika...