Izvor: B92, 22.Jul.2015, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"I Nemačka ume da pokaže da ima srce"
Nemački tabloid ''Bild'' je u moru informacija o sukobima Nemaca sa azilantima i nekoliko dirljivih slučajeva u ''kojima je Nemačka pokazala srce''.
Direktor jedne škole iz Hamburga Ulf Nebe je na svoju ruku u gimnaziji organizovao odeljenje za izbegličku decu, objašnjavajući da, jednostavno, nije bilo vremena da se čeka na incijativu institucija.
Jedan od momenata ''sa srcem'' je i kada je bračni par Vruk iz Kajfenhajma primio kod sebe nekoliko ljudi iz Eritreje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uz obrazloženje da je i jedan od njihovih roditelja bio izbeglica i da su oni osetili kako je to.
Na listi onih koji su ''pokazali srce'' nalazi se i šef pokrajinske vlade Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman iz, na saveznom nivou opozicione partije Zeleni, koji je obezbedio 50 stipendija za studije sirijskih izbeglica.
''Mi želimo da mladim ljudima damo šansu'', rekao je Krečman.
Među onima koji ''imaju srce'' je i celo selo Jugenhajm kod Majnca koje se angažuje za izbeglice tako što su skupljali odeću i organizovali nastavu nemačkog jezika.
Tu je i slučaj poslanika Martina Pacelta iz Hrišćansko-demokratske unije kancelara Angele Merkel koji je kod sebe kući primio dvoje azilanata.
''Mi želimo da im pružimo startnu pomoć da uče nemački i jednog dana se puste u život, kao naša sopstvena deca'', rekao je Pacelt.
Tu je i slučaj kada je jedan čovek iz Mirova u istocnco-nemačkoj pokrajini Meklenburg - Prednja Pomeranija koji je kupio kući za smeštaj izbeglica, ali i jedna samohrana majka koja je primila jednu sirijsku izbeglicu...
Azilanti u Nemačkoj su često na meti udara desničara i kritičara, a posebno se azilanti sa Balkana, gde nema političkog progona, smatraju lažnim azilantima.
Ovih dana je lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i predsednik bavarske vlade Horst Zehofer zahtevao "rigorozne mere" kako bi se smanjio broj azilanata iz Jugoistočne Evrope i rekao da čak 40 odsto podnosilaca zahteva dolazi sa Zapadnog Balkana.
"Tako više ne ide", rekao je Zehofer, dodajući da je broj odobrenih zahteva jednak nuli i zahtevao rigorozne mere kako bi se sprečio dolazak azilanata.
Zehofer je, ukazujući da je u leto lakše, najavio da će sa zimom doći i problemi i rekao da se do tada "ta problematika sa zemljama Zapadnog Balkana mora rešiti".
"Tema azil mogla bi da promeni partijsku statiku", upozorio je ovog vikenda Zehofer, koji je jednom, krajem juna, upozorio ekstremno visoke zloupotrebe prava na azil koje čine građani balkanskih država i ukazao da je zato potrebno razmisliti o ponovnom uviđenju viznog režima, između ostalog, i sa Srbijom.
"Nama je potrebna vizna obaveza za Srbe, Crnogorce, Makedonce, Bosance i Albance", rekao je tada Zehofer za list "Minhner merkur".
Početkom ove godine su građani Kosova u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.
Kada je o Srbiji reč, ona je lane u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.
Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil.
Nemački političari traže da se takvim zemalja proglase i Albanija i Crna Gora i Kosovo.
