Izvor: Mondo, 21.Feb.2015, 02:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li komšije oterati deci sove iz vrtića?
Deca iz ekološkog vrtića "Bubamara" u novosadskom naselju Klisa su opčinjena sovama, svojim drugarima iz dvorišta. Ali, smetaju komšijama pa je pitanje da li će tamo i ostati.
Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock
Ovi novosadski mališani imaju retku privilegiju da je u njihovom dvorištui nešto živo iz prave prirode. I zaposleni u vrtiću i deca uživaju u društvu sova utina (ili malih ušara) i one su prava inspiracija za njihove brojna "umetnička dela", >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << piše na sajtu Radiotelevizije Vojvodine.
Ali, u gradskoj sredini za bića iz prirode uvek ima neki dodatni problem. U ovom slučaju je to što sove ostatke plena kojim se hrane ispuštaju u susedno dvorište, sa kojim se "deli" krošnja drveta na kom obitavaju.
Zakon ih štiti, ali...
Zakonom o zaštiti prirode zabranjeno je uznemiravati sove, pa je tako maksimalna kazna za ubijanje sove utine 140 hiljada dinara.
Iz RTV-a su bili da provere da li je moguće naći rešenje kojim bi bile zadovoljne obe strane.
Vaspitači u Bubamari kažu da bi im bilo izuzetno žao ukoliko sove odu iz dvorišta vrtića, jer njihovo prisustvo za decu ima edukativni značaj.
Uz to, sove utine su strogo zaštićena vrsta koja se tokom zime skuplja u manjim ili većim jatima na mestima koja same odaberu kao sigurna.
Foto: Screenshot Youtube
Takvih mesta u Novom Sadu ima samo tri, a jedno od njih je i dvorište vrtića. Njih trenutno ovde nema, ali su zaposleni do sada izbrojali 17 sova.
S druge strane, komšija u čije dvorište prelaze grane drveta na kome se sove nalaze je u telefonskom razgovoru rekao da se nadležnima već obraćao za pomoć pre nekoliko meseci, ali nisu reagovali.
Njemu problem nisu same sove, već to što ostaci njihove hrane padaju na terasu na koju izlaze njegovo dvoje dece. To, kako tvrdi, može ugroziti njihovo zdravlje.
"Potencijalno rešenje bilo bi da se grane koje se nalaze u susednom dvorištu odstrane kada sove privremeno napuste stanište", objašnjava ornitolog Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode Marko Tucakov.
Glavna poruka, kaže Tucakov, bila bi da naučimo da delimo prostor u kome živimo sa divljim životinjama, jer su one dar prirode i pružaju nam brojne usluge kojih i nismo svesni.
