Izvor: Prva.rs, 04.Maj.2017, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica smrti Tita: za neke "najvećeg sina", za neke zločinca
Tito je rođen u Kumrovcu, Zagorje, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, kao Dan mladosti, svojevrsni nacionalni praznik.
Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, delom i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik.
U zvaničnim biografijama, u poratnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.
U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije.
Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature, i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.
Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz Drugog svetskog rata izašao je kao legendarni vođa.
Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.
Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata, u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista, pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora".
Godine 1948. odbacio je stavove Moskve, odnosno Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, i potom je uspešno odolevao snažnom Staljinovom pritisku, da bi docnije godinama vešto lavirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.
Tokom 1950-ih godina, Jugoslavija je dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.
Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.
U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.
Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebene istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.
Čovek koji je pročitao vest o Titovoj i Kenedijevoj smrti
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages
Vest o Titovoj smrti je pre tačno 37 godina pročitao Miodrag Mile Zdravković, u to vreme već vrsni spiker RTV Beograd, i - postao legenda, pišu “Novosti”. Od tog 4. maja 1980, od 18.50, postao je "čovek za važne vesti", mada je i pre tog istorijskog datuma čitao informacije s teleprintera o Čehoslovačkoj 1968. ili o Konferenciji o nasvrstanima u Kairu, te saopštenje o Kenedijevoj smrti.
“Teška srca izgovorio sam ove reči, jer sam pre tog trenutka krišom plakao”, priča Zdravković, koji je rođen u Rgotini kod Zaječara pre devet decenija, ratovao u NOB-u i uz veliku muku postao izvanredan TV spiker.
“Desilo se da je ta vest pročitana, kako su kasnije novine pisale, ‘koliko dostojanstveno, toliko i potresno’. Nije nigde objavljeno da sam te noći stigao kući u pola tri i tiho, tiho plakao.
Nakon toga, nisu ga dirali iz redakcije. Ostavili su ga da se nekoliko dana odmori i "dođe k sebi".
“Više od dva meseca znao sam da ću da pročitam tu vest”, nastavlja Mile. “Svetolik Mitić, nakon čitanja, upita me da li sam hteo da zaplačem, izgledalo je da sam na ivici. Ne! Gledao sam u tom trenu gardistu kako steže usne. Izdržao je on, izdržao sam i ja. Ovu rečenicu trebalo je da pročita Lazar Koliševski, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ. On je puno plakao, nije imao snage. Naš snimatelj je snimio Lazara, ali nije vredelo. Još u februaru rečeno mi je da se ne udaljavam 40 kilometara od Beograda i da svakog sekunda budem pri telefonu”.
Legendarni spiker u rodnoj Rgotini provodi penzionerske dane i sabira uspomene. Ponekad pogleda TV snimak pročitane rečenice o Titovoj smrti i, kaže, naježi se, uhvati ga čudna trema.
Izvor: b92.net
.jpg)
