Izvor: Medijski istraživački centar, 07.Avg.2011, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Genijalci ostali u Nišu

Piše Vesna Petrović
Aleksandar (27) i Andreja (24) Ilić su od malih nogu posvećeni nauci, a obojica su srednju školu završili kao učenici specijalizovanog matematičkog odeljenja Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu. Svoje srednjoškolske dane obeležili su mnogobrojnim nagradama koje su osvajali na takmičenjima iz matematike i informatike, kako državnim tako i međunarodnim. Aleksandar je svojevremeno bio i najtrofejniji takmičar iz matematike i informatike u Srbiji. I pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << velikog broja šansi da svoje obrazovanje nastave van domovine braća Ilić su odlučila da ostanu u Srbiji pa čak i da ne napuste svoj rodni grad Niš. Aleksandar je posle gimnazije studirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu na kome je ostao i da radi kao asistent, a pre nekoliko meseci je i doktorirao. Njegovim primerom pošao je i tri godine mlađi Andreja. I jedan i drugi znanje koje su stekli poklanjaju mlađim generacijama, a mnogi niški takmičari su pre odlaska na neku od olimpijada „prošli njihovu školu“.
-Prvi je da ostane ovde odlučio Aleksandar koji je studije završio sa čistom desetkom i bio student generacije – priča Andreja jer je njegov starij brat trenutno na usavršavanju u Kaliforniji. – Dok je studirao svoje takmičarsko iskustvo je prenosio mlađim generacijama, a među njegovim učenicima koje je pripremao za takmičenja bio sam u jednomperiodu i ja. Sada sam tu ulogu na sebe preuzeo ja.
Da su i Aleksandar i Andreja uspešno obavili svoj zadatak pokazuju rezultati takmičara koje su oni pripremali. Sa ovogodišnje Balkanijade u Rumuniji niški informatičari su se vratili sa tri bronzane medalje, a onda je usledila i Olimpijada na Tajlandu sa koje se srpska ekipa vratila sa jednom srebrnom i jendom bronzanom medaljom.
-Uspeh je svakako vredan pažnje jer se radi o konkurenciji preko 310 takmičara iz blizu 80 zemalja, mi smo se plasirali oko tridesetog mesta – objašnjava Andreja.
Ali je to tek deo uspeha mladog Andrije. Učesnici Balkanijade ove godine su na takmičenju morali da rešavaju i jedan njegov problem. Radi se o zadataku koji je on dostavio komisiji takmičenja a oni su je uvrstili u probeleme sa kojima će se mladi genijalci nositi.
-Kao i moj brat Aleksandar i ja ne nameravam da odem iz zemlje ni po završetku fakulteta – kaže Andreja.
- Volim Srbiju i želeo bih da u njoj ostanem i radim.Nažalost ovde treba dosta toga promeniti i svi smo mi svesni činjenice da živimo u jako lošim uslovima. Iskreno se nadam da ćemo nas dvojica ostaviti neki trag i pomoći da se ovde neke stvari pokrenu nabolje. Naravno i dalje planiramo da pomažemo mladima i da što više njih uključimo u naučne vode.
Andreja kaže da ih najviše pogađa to što država ne ume da ceni ovakve uspehe, ali, kaže on, ume da se hvali. Ulaganja u naučna takmičenja se ne može isplatiti odmah, ali na duge staze ovo je jako isplativa investicija, smatra Andrija.
-Posle se svi pitaju zašto mladi odlaze. Odlaze zato što moraju i zato što idu negde gde se njihovo znanje ceni i u njega ulaže.Ikoliko bi se ovo promenilo, a praksa bivših balkanskih zemalja je to potvrdila, strane firme bi zasigurno dolazile kod nas – naglašava Andreja.
A svoju odluku da ostane ovde Andreja dopunjuje na pomalo romantičan način malo izmenjenim rečima pesme Mike Đorđevića: Sve niške kaldrme, poznaju moje korake, ma gde krenuo, njima se vraćam.

Nastavak na Medijski istraživački centar...