Izvor: Večernje novosti, 07.Okt.2019, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetičar Oliver Stojković: Sad možemo da tražimo lek protiv umiranja ćelija
Profesor Oliver Stojković, na vest da je Nobelova nagrada za merdicinu dodeljena tročlanom timu za fenomen koji se izučava 20 godina UTISAK je da se Nobelov komitet, pri dodeli nagrade za medicinu, ovoga puta opredelio za konzervativiju odluku - da nagradi nešto što je već dugo poznato, primenjivano i proveravano u praksi. Iako tema kojoj su Vilijam Kelin, ser Piter Retklif i Greg Semenza, koji su, kako je danas obelodanjeno, osvojili Nobelovu nagradu iz medicine, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nova, i izučave se već dve decenije, pitanje razumevanja kako kako nivo kiseonika utiče na ćelije, jeste fundamentalno, i njegovim razjašnjavanjem sada dobijamo mogućnost da razvijamo terapije koje će prevenirati i lečiti posledice manjka kiseonika u tkivima.Ovako za "Večernje novosti" genetičar dr Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, komentariše odluku Nobelovog komiteta da ove godine nagrada za medicinu ide u ruke tročlanom timu, koji uz priznanje dobija i devet miliona švedskih kruna.-"Tipovalo" se na neka duga, i mnogo "svežija" otkrića u medicini, koja su još dosta kontroverzna, ali je ovakvim izborom laureata pokazano da se ceni dugotrajni rad, i kako nauka zapravo funkcioniše, da su značajna otkrića uvek proizvod dugog proučavanja - kaže profesor Stojković.Trojica nagrađenih, kako je navedeno u obrazloženju Komiteta, otkrila su mehanizam jednog od najvažnijih životnih adaptivnih procesa. Oni su osnovali naše razumevanje kako nivo kiseonika utiče na ćelijski metabolizam i fiziološku funkciju.Foto N.SkenderijaOsnovni značaj kiseonika vekovima se razume, ali kako se ćelije prilagođavaju promenama nivoa kiseonika nije bilo poznato. To su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Ocenjeno je da su njihova otkrića otvorila put obećavajućim novim strategijama za borbu protiv anemije, raka i mnogih drugih bolesti.-Ovo je fundamentalno istraživanje jer pokazuje na koji način pririsustvo i odsustvo ključnog gasa, odnosno kiseonika, reguliše naše gene i kako organizam reaguje na manju količinu kiseonika, recimo kada se popnemo na planinu, ili kada imate infarkt ili povreduz, pa dobijate manje kiseonika- objašnjava profesor Stojković.- Ako razumemo način kako smanjena količina kiseonika dovodi do programirane ćelijske smrti onda možemo da osmislimo lekove da sprečimo da ćelije, recimo, srčanog mišića ili neurona umiru tokom infarkta zbog manjka kiseonika.Foto N.SkenderijaPotrebno je, naravno, još puno istraživanja da bi se napravio takav lek.-Nijedno naučno otkriće za koje je dodeljena Nobelova nagrada za medicinu nije, i zapravo i ne može biti takvo, da vi recimo 7. oktobra nešto otkrijete, a već sutradan rešite sve probleme - kaže dr Stojković.-Mi već jako dugo znamo da nam kiseonik treba, i da naša tkiva na neki način reaguju na kiseonik, a dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su opisali šta i kako se dešava u ćelijama pri vrlo malim promenama količine kiseonika. Sada kada su nam poznati ti fini molekularni mehanizmi,možemo da razvijamo terapju.Foto N.SkenderijaDOSAD VELIKA MISTERIJAEritropoetin, hormon koji kontroliše produkciju crvenih krvnih zrnaca, kregulisan je faktorima koji su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. To su faktori inducirani hipoksijom ( HIF ), odnosno faktori transkripcije koji reaguju na smanjenje raspoloživog kiseonika u ćelijskoj sredini ili hipoksiju.Ključni fiziološki odgovor na hipoksiju je porast nivoa hormona eritropoetina (EPO), što dovodi do povećane proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (eritropoeze). Važnost hormonske kontrole eritropoeze bila je poznata već na početku 20. veka, ali kako je taj proces sam O2 kontrolisao ostalo je misterija.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
