Izvor: RTS, 21.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džinić: Privatizacija uspešna, uprkos okolnostima
Od početka godine, privatizacijom ostvaren prihod od 250 miliona evra, što je jedan od boljih rezultata od početka privatizacije u Srbiji. Zbog ekonomske krize, uvedena mogućnost plaćanja prodajne cene na rate, kaže direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.
Ove godine privatizovana su 232 preduzeća i od njihove prodaje je ostvaren prihod od 250 miliona evra, što je jedan od boljih rezultata od početka privatizacije u Srbiji, istakla je direktorka Agencije za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << privatizaciju Vesna Džinić.
Džinićeva je u intervjuu Tanjugu precizirala da je na aukcijama prodato 218, a na tenderima 14 firmi i da su ugovorene investicije od 65 miliona evra.
Od značajnih preduzeća prodati su "Kolubara Univerzal", "Heba","Ikarbus", a za Jugoslovensko rečno brodarstvo su stigle odlične ponude.
Na aukcijama su postignute odlične cene za preduzeća "Dožu Đerđ", "PTT Ugostiteljstvo", "David Pajić Daka", hotel "Ekcelzior", rekla je Džinićeva i najavila da će krajem ove nedelje biti raspisano još šest tendera - za "Beogradski sajam", "Šamot" - Aranđelovac, PIM i "Geneks" -Beograd, "Zorka mineralna đubriva" i Industriju kablova u Jagodini i da će do 31. decembra biti ispoštovana zakonska obaveza objave javnih poziva za preduzeća sa društvenim kapitalom.
Oko 282 preduzeća ispunjava uslove za prinudnu likvidaciju, od čega je bar stotinak već nuđeno nekoliko puta na prodaju, dok su ostale uglavnom "skoljke" firme sa samo jednim ili dva zaposlena, objasnila je direktorka Agencije.
"Imamo problem kod preduzeća gde smo imali minimum tri prodaje, negde pet ili šest, a da nisu našli kupca, a tu radi par hiljada zaposlenih. Stav je i resornog ministarstva da ako odu stečaj da se isplati socijalni program", navela je Džinićeva i dodala da je od 2005. godine, kada je Agencija imenovana za stečajnog upravnika, do prodaje ostvaren prihod oko 47,92 milijardi dinara.
Agencija ne može da spreči otpuštanje
Džinićeva sve prisutnije otpuštanje radnika ocenjuje kao loše, ali ističe da su Agenciji, tamo gde su ugovorne obaveze "čuvanja" radnika istekle - ruke vezane.
"Možemo da pokušamo na drugi način da ih obavežemo, pa tako ako traže hipoteku, da ih uslovimo da ne otpuštaju radnike u nekom periodu, ali ako je period kontrole istekao mi tu ne možemo ništa da učinimo", navela je Džinićeva u intervjuu agenciji Tanjug.
Direktorka Agencije je istakla da je situacija drugačija u firmama koje su u skorije vreme privatizovane, gde će kontrola, u saradnji sa akcionarima i sindikatima, biti sveprisutna.
Kada je reč o daljoj ulozi Agencije, Džinićeva je najavila da će u prvih šest meseci naredne godine ta institucija raditi istim tempom, ali da će se posle toga njena uloga neminovno menjati u pravcu jačanja nadzora i kontrole kao i poslova sprovođenja stečajnog postupka.
Džinićeva je rekla da će zbog smanjenja obima posla biti otpušten jedan broj privremeno angažovanih ljudi u Agenciji, naročito onih koji su primljeni na određeno vreme, da bi se završio veliki posao evidentiranja građana za besplatnu podelu akcija.
Taj posao je bio najkomplikovaniji u ovoj godini i Agencija i zaposleni u njoj su izneli njegov veći deo, istakla je ona, dodajući da taj posao nije bio uzaludan i da će građani dobiti novac od prodaje akcije.
Direktorka Agencije se nije usudila da prognozira kada će, i da li će, neko javno preduzeće biti ponuđeno na berzu, jer će sve zavisiti od okolnosti na tržištu.
"Nije logično ići na IPO ako berze ne funkcionišu", rekla je Džinićeva, dodajući da očekuje da će se i tu sprovesti određena strategija, radi očuvanja interesa građana.
Strateško partnerstvo i podržavljavanje
Direktorka Agencije je naglasila da postoje još dve grupe preduzeća za koja neće biti objavljen javni poziv do kraja godine, ali će se ići na nešto drugačija rešenja, poput strateškog partnerstva i podržavljenja.
Na inicijativu resornih ministarstava, lokalne samouprave, AP Vojvodine pokrenut je postupak podržavljenja u 11 kompanija, a od toga su četiri sa juga Srbije. U toj grupi su "Jugoinspekt", Zavod za izgradnju grada Beograda, "Raška Holding"...
Želju za podržavljenjem kod nekih preduzeća Džinićeva tumači time da je, verovatno, reč o konkretnim interesima lokalne samouprave ili grada, ali i da pretpostavlja da je reč o podržavljenju na kratak rok, jer nije ni u interesu države da ima puno preduzeća u državnom vlasništvu koja će da subvencioniše.
Kao primer gde je pokrenuta takva inicijativa Džinićeva je navela i vodoprivredna preduzeća za koje je od Ministarstva poljoprivrede stigao dopis da se obustavi postupak. Tu su i Zoološki vrt, pozorište "Dadov" iz Beograda, PKB zbog velike površine državnog zemljišta sa kojim raspolaže.
Džinićeva je istakla da je Ministarstvo nauke takvu inicijativu pokrenulo i za državne institute, dok se za javna komunalna preduzeća kojih ima oko 600 radi strategija koja treba da bude završena do juna naredne godine, a koja bi trebalo da utvrdi njihov status.
Trend u svetu da država u sve većoj meri ulazi u vlasništvo firmi nije prisutan kod nas i bitno je razgraničiti da su razlozi ulaska države u vlasništvo kod nas i u svetu potpuno drugačiji, smatra Džinićeva.
"To što se dešava u svetu je privremeno upumpavanje sredstava kako se sistem ne bi urušio. Kod nas je podržavljenje nastalo i kao potreba da te firme ne 'zakači' rok za završetak privatizacije. Vremenom će se napraviti selekcija od ovih koja su podržavljena i neka će sigurno biti ponuđena na prodaju" objasnila je direktorka Agencije.
Džinićeva je navela da ima i kandidata za strateško partnerstvo, kao što su "Jagodinska pivara", "IMK 14. oktobar", "Utva avioindustrija" i JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.
Tu spada i RTB "Bor", za koji je tender za izbor strateškog partnera već raspisan, ali se, zasad, niko nije prijavio za otkup dokumentacije, mada je još rano jer je rok za dostavljanje ponuda kraj januara, naglasila je Džinićeva.
Bankarske garancije
Osvrćući se na globalnu ekonomsku krizu, Džinićeva je ocenila da se njeni negativni uticaji već osećaju u procesu privatizacije u Srbiji i da je upravo iz tog razloga uvedena mogućnost plaćanja prodajne cene na rate - 30 odsto odmah, a ostalo na pet godišnjih rata.
Džinićeva je istakla da se i kod te prodaje Agencija dodatno obezbedila ugovaranjem dostavljanja bankarske garancije na pun iznos cene.
Ne može se dogoditi da kupac uđe u vlasništvo i upravljanje, a da nije dostavio bankarsku garanciju koju Agencija može da naplati odmah u slučaju da se ne ispoštuje kontinuitet poslovanja i dinamika investiranja.
Direktorka Agencije je na primeru prodaje ICG "Kopaonik" objasnila da će se tražiti bankarska garancija i da ugovor sa "MK grupom" neće biti zaključen ukoliko ona ne bude dostavljena.
