Izvor: Danas, 05.Sep.2015, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džef Kuns na Propovedaonici
Radovi Džefa Kunsa, američkog kralja kiča, kako ga još uvek pejorativno nazivaju komformisti, svakako su i dalje favoriti stalne postavke Astrup Frnli muzeja savremene umetnosti u Oslu. Uostalom, mediji su posebnu pažnju obratili na jednu od u Evropi najvrednijih kolekcija savremene američke umetnosti, tek kada je na aukciji u Sotbiju za 5,6 miliona dolara otkupljena Kunsova porcelanska skulptura koja predstavlja Majkla Džeksona sa šimpanzom Bablsom. U navedenom muzeju se nalazi još nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Kunsovih radova od kojih su najprovokativniji oni iz serije “Mejd in Heven”, na kojima je u erotskim, neko bi rekao pornografskim, pozama sa sada bivšom ženom, nekadašnjom porno-zvezdom Ćićolinom.
Ali, to nije najneobičnije mesto na kojem su radovi “kralja post i neo-popa” u Norveškoj bili izloženi. Avgusta 2010. godine, BMW M3 GT2 umetnički automobil, za koji je Kuns uradio dizajn, koji po njegovim rečima predstavlja “omaž Munku i njegovom “Kriku” koji je na aukciji u Sotbiju bio prodat za 119.9 miliona dolara”, helikopterom je u sklopu reklamne kampanje spušten na Preikestolen - čudo prirode koje lokalni turistički bedekeri reklamiraju sloganom: “Pariz ima Ajfelovu kulu, a Norveška Preikestolen”. Propovedaonica, kako bi glasio prevod na srpski jezik, predstavlja stenu gotovo kvadratnog oblika, nad ponorom dubokim više od 600 metara, s koje se pruža impresivni pogled na Lizefjord. Do litice formirane još pre 10.000 godina u ledeno doba se od podnožja stiže za nekoliko sati, pešice, po strmom i delimično opasnom terenu (kamenje je raspoređeno da olakša uspon, drveni mostići postavljeni na močvarnom zemljištu) što ne sprečava da čak 200.000 turista godišnje poseti ovaj lokalitet. Kako bi se sačuvao prirodni ambijent, litica nije ograđena, i mada do sada nije bilo slučajnih žrtava, među turistima se razvio rizičan trend – fotografišu se kako se naginju preko ivice ili sede na njoj, dok im noge vise nad provalijom.
Iako je u pitanju mesto koje masovno posećuju turisti, na njemu se možete upoznati s osnovnim običajima norveške nacionalne razonode – pešačenjem u prirodi i planinarenjem za koje su vam potrebni: prosečna fizička spremnost, dobre gojzerice, vodootporna jakna, ruksak s flašom vode i nešto hrane. Planinarske rute su po celoj zemlji dobro obeležene, staze su u velikoj meri prilagođene penjanju a veći deo je pokriven mrežom nenaseljenih brvnara koje nazivaju hytte u kojima svako može prespavati, nešto pojesti i popiti a nakon usluge se, po običaju, ostavlja novac ili zapisuje broj kreditne kartice.
Uprkos stereotipima da Norvežani jedva čekaju letoda se ispruže na nekoj od mediteranskih plaža, oni najradije odlaze u svoje vikendice na obalama mora i jezera, na obroncima planina i šuma, kako bi uz odmor, pešačenje i planinarenje uživali u svojoj zemlji i njenoj prirodi.
.jpg)
