Izvor: RTS, 24.Nov.2011, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drevs: Političko, a ne vojno rešenje
Barikade na severu Kosova predstavljaju samo fizičku prepreku. Na političke, mentalne prepreke u glavama ljudi ne može da utiče vojska, već samo politika, rekao je komandant Kfora general Erhard Drevs u intervjuu za sajt nemačkih oružanih snaga Bundeswehr.de.
Komandant Kfora general Erhard Drevs, u intervju za sajt nemačkih oružanih snaga, Bundeswehr.de, govorio je o situaciji na severu Kosova i o ulozi međunarodnih snaga u razrešenju aktuelne krize.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Gospodine generale, kako se razvijala situacija na severu Kosova od jula 2011. godine do danas?
Događaji su počeli 25. jula, kada je kosovska vlada jednostrano pokušala da sprovede svoj suverenitet i na severu Kosova i da uspostavi pouzdan granični i carinski režim na severu Kosova. Ovaj pokušaj je tamo naišao na otpor stanovništva, što se i moglo očekivati. Posle toga je postignut prelazni sporazum, nakon čega je Kfor stavio situaciju pod svoju kontrolu.
Kosovska vlada je, zatim, u saradnji sa Euleksom ponovo uspostavila granični režim, što je naišlo na snažan otpor stanovništva. To se manifestovalo u vidu podizanja brojnih blokada. Od tada Kfor – i Euleks – u ovoj oblasti mogu samo ograničeno da ispunjavaju svoj mandat pošto su stanovnici od svoje oblasti napravili takoreći tvrđavu. To je stanje koje ne može trajno da ostane tako, zato što vodi ka trajnoj podeli Kosova.
Koje strane u pozadini vuku konce?
Više faktora pothranjuje otpor srpskog stanovništva na severu Kosova. Svest svih srpskih građana i lokalnih lidera u ovoj oblasti da pripadaju Srbiji, a ne državi Kosovo. To je svest koja se nije promenila za poslednjih 12 godina. Drugi element su strukture privrednog kriminala koje su u poslednjih 12 godina napravile dobre poslove, svesne da ne postoji granični režim. I ova grupa ima veliki interes u tome da se održi situacija koja je prethodno postojala, a time i njihov model poslovanja. Oni iskorišćavaju političku situaciju i svest stanovništva, i podržavaju i podstiču otpor.
Šta dalje sa barikadama građana?
To ne mogu da kažem. Znam samo jedno: vojska je teško u stanju – Kfor nema ni nameru – da nasilno ukloni barikade. Razlog za to jeste u činjenici da je volja naroda da pruži otpor toliko jaka, podržavaju je kriminalne mreže i vlada u Beogradu, tako da mi polazimo od toga da, ako se ukloni jedna barikada – sredstva za to imamo – u najmanju ruku istom brzinom će nastati nove. To trenutno ne bismo mogli da sprečimo.
Realno, barikade predstavljaju samo fizičku prepreku. Na političke, mentalne prepreke u glavama ljudi ne može da utiče vojska, već samo politika. Tu se pita međunarodna zajednica, tu se pita Beograd i vlada u Prištini da bi se došlo do političkog rešenja. I to do rešenja koje uključuje i ljude na severu Kosova.
Ako Kfor zaista ukloni jednu ili drugu barikadu, onda to ima taktičku pozadinu, recimo da bi se poboljšala sloboda kretanja. Ali nasilno uklanjanje svih barikada nije krajnji cilj.
Da li očekujete dalju eskalaciju?
Do eskalacije bi moglo da dođe kao posledica većeg izbijanja nasilja. To se, svakako, neće desiti nesrazmernim postupanjem Kfora. Do eskalacije bi moglo da dođe, ako bi vlada u Prištini izgubila strpljenje i pokušala da sprovede pun autoritet i na severu Kosova. Povrh toga naravno, zainteresovani krugovi sa severa Kosova mogli bi da izazovu eskalaciju. To treba sprečiti.
Ja ne gledam na reakciju stanovništva kao na pobunu, već više kao na neku vrstu generalnog štrajka, kao revolt stanovništva kakvog je već bilo u politički razvijenijim državama Srednje Evrope.
Međutim, trenutno se ne odvija dijalog vlade sa ljudima i odgovarajuće obučene policijske snage ovde ne postoje u dovoljnom broju ili nemaju autoritet da budu efikasne. To je razlog našeg angažovanja i pored malobrojnih angažovanih policajaca Euleksa, mi smo ti koji moramo da izađemo na kraj sa situacijom.
Može li sad uopšte da se govori o političkim naporima Prištine i Beograda?
U dijalogu u kojem posreduje EU, a koji je prekinut posle 25. jula i koji se sad nastavlja, moraće, osim za manja tehnička pitanja, da se nađu i dalekosežnija politička rešenja. Po mojoj proceni, to teško da će uticati na situaciju na severu Kosova narednih nedelja i meseci pošto se od Srbije, koja se do maja 2012. godine nalazi u predizbornoj kampanji, ne može očekivati veliki pomak.
Mora da dođe do dijaloga koji bi vodili odgovorni ljudi u Prištini sa stanovništvom na licu mesta. Ovaj dijalog je tek u začetku i još nije doneo nikakav rezultat.
Da li Kfor ne uklanja barikade na severu zato što ne raspolože dovoljnim snagama za to ili zato što to ne sme?
Ja nemam zabranu delovanja kada je reč o uklanjanju barikada koje su brojne. Ali uklanjanje barikada bez taktičkog cilja ne dovodi ni do čega, pošto je brzina postavljanja novih barikada bar isto onakva kao i brzina kojom Kfor može da ukloni barikade. A uklanjanje barikada je uvek povezano sa rizicima po život. I kažem izričito: manje za vojnike Kfora, već za ljude koji su na barikadama.
Ovi ljudi nisu kriminalci, nisu ni političari, već su oni instrumentalizovani. To su obični, prosečni ljudi koji su ili za to plaćeni, ili su čak primorani da budu na barikadama, koji kao, recimo, u javnoj službi imaju izbor ili da budu na barikadama ili da budu otpušteni. Nema smisla jačati odbojan stav tih ljudi time što bi se barikade nasilno uklonile ili se čak rizikovalo da bude povređenih ili ubijenih, a da iza toga nema razumnog smisla.
Nemam nikakve restrikcije po pitanju barikada. Ali imam svoje ideje sa kakvom svrhom i ciljem treba ići na jednu ili drugu barikadu.
Neke barikade su, međutim, već uklonjene. Kako je to proteklo?
Fizičke barikade nisu problem. Sve ove barikade koje su, recimo, napravljene od drveća ili kamiona, zemlje ili šljunka, mogu se ukloniti sredstvima koja Kfor ima. Teže je kad su na ovim barikadama ljudi. Tu u suštini vojska mora da postupa kao što bi to činila policija prilikom sličnih protestnih akcija.
Setim se samo Gorlebena gde je svaka osoba pojedinačno morala da bude sklonjena sa barikade. To je postupak koji može da potraje. U međuvremenu, druga strana ima mogućnost da novim ljudima poveća broj na barikadama, što se i dešava.
Moje načelo je da kod određenog broja ljudi na nekoj barikadi, takav pristup nema smisla zato što se povećava rizik da bude povređenih ili ubijenih što je više ljudi na barikadi. Tokom uklanjanja neke barikade, mi, naravno, možemo da koristimo nesmrtonosna sredstva, kao što su, recimo, biber-sprej ili suzavac. Ali stanovništvo je spremno za to. Kad ljudi na barikadama shvate da Kfor namerava da ukloni barikadu, okupe se odgovarajuće grupe ljudi koji imaju zaštitne maske.
Vojnici Kfora nekad stoje oči u oči sa ljudima na barikadama. Ponekad su vojnici verbalno napadnuti. Kako reagujete na to?
Naši vojnici – najvećim delom nemačko-austrijski bataljon operativne rezerve – dosad su se odlično držali. To ne važi samo za zadatke koje su ispunjavali, već i za to kako su radili u delimično neprijatnim uslovima. To važi i za način ophođenja prema protivnicima koji, naravno, žele da provociraju vojnike Kfora. To zahteva veliku disciplinu i moć rasuđivanja.
Vojnici koji, u suštini, na prvoj liniji stoje u sve gorim vremenskim uslovima, zaslužuju moje najviše priznanje.
Na barikadama nema samo do verbalnih napada, bilo je i povređenih vojnika. Da li ste zadovoljni sadašnjim sanitetskim zbrinjavanjem?
Po mom mišljenju, uopšte nema razloga za žalbe. Dosad nismo imali problema sa zbrinjavanjem ili evakuacijom bolesnih ili ranjenih vojnika. U trupama imamo dovoljno sanitetskih snaga i imamo bolnicu u Prizrenu. Osim toga, sa Amerikancima imamo mogućnost spasavanja iz vazduha.
Kosovska predsednica Atifete Jahjaga rekla je da Kfor i ubuduće treba da se "suprotstavi ekstremistima koji žele nasiljem da ostvare političke ciljeve". Da li je Kfor time instrumentalizovan?
Kosovska vlada je, naravno, izrazila izvesna očekivanja od međunarodne zajednice – a time i Kfora. Ali ona mora da shvati da ni Kfor ni Euleks nisu instrument kosovske vlade. Ja se orijentišem prema mandatu po kojem Kfor treba da deluje. Orijentišem se prema načelnim direktivama koje dobijam iz Brisela i odgovarajućih štabova. Nikako se ne orijentišem prema očekivanjima vlade u Prištini. Najbolje bi bilo da se zahtevi iz Prištine pokrivaju mandatom i direktivama koje dobijam iz Brisela. Ali Kfor time ni u kom slučaju nije instrumentalizovan od strane Prištine.
Da li će Kfor i nezavisno od situacije na severu 2012. godine nastaviti da smanjuje svoje snage?
U glavnom štabu NATO-a, a i u državama koje šalju svoje trupe, od oktobra je jasno da se u načelu željeno smanjenje vojnika ne može odvijati prema kalendaru, već prema događajima. Sve dok se situacija ne razvija pozitivno, svi se slažu da sada ne može da usledi dalje redukovanje snaga.
Nova procena situacije u pogledu prvobitno planiranog smanjenja snaga za polovinu uslediće na proleće. Onda će se pokazati da li je i u kom obimu moguće smanjenje snaga. To u ovom momentu ne mogu da procenim. Ne treba se orijentisati prema kalendaru, već prema situaciji.
Da li to može da znači i da će Kfor ponovo imati više vojnika?
Ne. Mislim da su snage koje sad stoje Kforu na raspolaganju, u principu dovoljne za zadatak koji ima. Pored toga, imamo još jedan rezervni bataljon koji će, verovatno, privremeno i dalje ostati u misiji. Drugi rezervni bataljon je u Italiji, spreman i raspoloživ. Trenutno nam nisu potrebne dodatne vojne snage.
Misija na Kosovu se retko nalazi u središtu pažnje. Vi ste komandant jedne zaboravljene misije?
Misija Kfora je dospela u drugi plan zbog misije u Avganistanu koja je zahtevnija i gde je nasilje intenzivirano. Kao komandant Kfora želim da tako i ostane. Želeo bih da budem komandant jedne malo primetne misije, ako misija poprimi pozitivan pravac. To onda nije ništa loše.
Za poslednjih 12 godina, misija je, u suštini, protekla pozitivno. Želim da na severu dođe do trajnog političkog rešenja da bi se time pružila mogućnost misiji Kfora da opet ide u pozitivnom smeru.
Da li je to ujedno i Vaša lična želja za novu 2012. godinu?
Želim političko rešenje za sever Kosova koje će zadovoljiti sve strane. To je, uostalom, i želja više od 90 odsto stanovnika Kosova. Želim i približavanje Kosova i Srbije Evropi – i kada je reč o poboljšanju ekonomskih uslova.
Ključne reči: Božić i Nova godina. Kakvi će biti Božić i Nova godina za vojnike Kfora? Mirniji?
Ja nisam prorok, naravno. Što se tiče južnog dela, mogu da zamislim mirne božićne praznike. Doduše, na severu uviđam činjenicu da većina ljudi tamo pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja slavi Badnje veče 6. januara. I ne verujem da će oni uzeti u obzir nemačke, odnosno srednjoevropske običaje.
Naše trupe će i na Božić morati da se orijentišu prema situaciji kakva tada bude postojala na severu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
