Izvor: RTS, 10.Jun.2020, 09:23

Drecun o Rezoluciji 1244: Dokument koji je prepreka onima koji bi želeli da Kosovo stekne članstvo u UN

Pre 21 godinu u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija usvojena je Rezolucija 1244, jedini važeći dokument koji reguliše položaj Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 usvojena je s ciljem postizanja političkog rešenja krize na Kosmetu, posle bombardovanja, očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u svoj dom. Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju kaže za RTS da 1999. godine kada je "završena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zločinačka agresija NATO-a i usvojena Rezolucija 1244 usvojen je proces neizvesnosti o tome šta će se dešavati na i oko KiM".
Milovan Drecun je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da sama rezolucija je u nekim delovima bila poprilično nejasna, otvarala je mnoge dileme, bila je podmentnuta jedna tačka od strane francuskog i britanskog ambasadora.

"Odmah smo videli da se krenulo sa brutalnim kršenjem te rezolucije od strane predstavnika međunarodnog prisustva, posebno od šefova Unmika. Bilo je jasno da će vodeće zapadne zemlje posebno SAD, Velika Britanija i Fracnuska pokušati da dovrše ono što nisu uspeli zločinačkim bombardovanjem. Imali smo nastavak rata samo drugim sredstvima", naveo je Drecun.
Kaže da su oni želeli da do kraja realizuju svoje ciljeve koje su zadali na početku bombardovanja.
"Konačno, to je bila potpuna kontrola tog dela naše teritorije od strane NATO-a i stvaranjem nekakve lažne države", istakao je Drecun.
Rezolucija 1244, kaže, priznaje naše granice.
"Mi smo članica UN, naša granica je na Prokletijama, a ne na Jarinju. Ona govori tome da će biti uspostavljene privremene institucije samouprave, i da će se tragati za konačnim rešenjem, a da to konačno rešenje može da bude samo autonomija unutar tadašnje SRJ. Međutim, postoji taj deo koji nosi oznaku 's1999/648', i to je ta francusko-britanska podmetačina gde je ubačeno nešto što je nazvano sporazumom, a što nije sporazum jer ga je Srbija odbila u Rambujeu i koji govori o tome da će biti postignuto konačno rešenje pozivajući se na taj dokument Medlin Olbrajt, ali ne u okviru, unutar SRJ, već na osnovu volje naroda, odnosno referenduma i želje Albanaca da se stvori nekakva država", ukazuje Drecun.
Rezolicija 1244 - temeljni međunarodno-pravni dokumentTaj deo, dodaje, nije povoljan i on je "politička podmetačina koja se našla u Rezoluciji mimo onoga što je tadašnji državni vrh Srbije ispregovarao, prvo sa Ahtisarijem i Černomirdinom, a onda i nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma i usvajanje Rezolucije 1244".
"Po meni je to temeljni međunarodno-pravni dokument koji priznaje naš terotiorijalni integritet naše međunarodno priznate granice i koji predstavlja prepreku onima koji bi želeli da lažna država Kosovo stekne pun međunarodno-pravni kapacitet članstvom u UN", izjavio je Drecun.
To su, napominje, države koje su priznale Kosovo i koje su nas tako zločinački bombardovale.
"Vi imate situaciju da je Savet bezbednosti najpozvaniji, čak može da naredi upotrebu sile protiv nekoga koji ne poštuje njegove stavove i rezolucije, i UN usvajaju tu rezoluciju, a tri stalne članice SB ne poštuju tu rezoluciju i žele da stvore nekakvu državu na delu teritorije međunarodno priznate države članice UN. Svakako SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i sve druge zemlje koje su priznale Kosovo kao nekakvu državu bi želele da se taj posao dovrši i da Srbiju direktno ili posredno preko pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji ili na neki drugi način natera da prizna tu samoproglašenu državu i otvara joj put ka članstvu u UN", kazao je Drecun.
Za rešenjem za KiM mora da se tragaNa pitanje da li bi do nekakvog rešenja moglo da dođe do kraja godine, Drecun kaže da kada bi postojala politička volja na svim stranama i iskrena posvećenost traženju kompromisnog rešenja u okviru Rezolucije 1244 verovatno bi mogao da se postigne dogovor.
"Iako je to kompleksno pitanje koje zahteva rešavanje mnogo problema i jedno specifično rešenje. Priština jednostavno ne pokazuje spremnost da se sa Beogradom nađe rešenje. Priština čini sve da Kosovo integriše sa Albanijom i to u praktičnom smislu. Njihov stav je da razgovori moraju da se završe, unapred definišu kako moraju da se završe razgovori ne pitajući Beograd. Imate takozvanog premijera Hotija i takozvanog predsednika koji unapred definišu cilj i kažu da pregovori treba da se završe tako što će Srbija priznati Kosovo. Mi kažemo ne, ni pod kojim uslovima nećemo priznati ovakvu lažnu državu", naveo je Drecun.
Za rešenjem, kaže, mora da se traga.
"Ja ga nemam i ne verujem da ga bilo ko ima. Ne postoji politička volja u Prištini, oni sada izvode jedan politički manevar da bi se umanjio pritisak koji se vrši prema njima, posebno od strane američkog predsednika Donalda Trampa, da bi se odgovornost prebacila na Srbiju i da bi se sačekaju izbori u Americi", dodaje Drecun.
Male šanse da neko izvrši drastičan pritisak na SrbijuRešenje za Kim, smatra, mora da bude višeslojno, kao što se dešavalo u Dejtonu.
"Prvo je rešen okvir za BiH, rečeno je opstaće kao jedinstvena država. Onda je na drugom nivou traženo unutrašnje ustrojstvo, postoje entiteti, pa na trećem nivou su bila neka specifičnih rešenja, kao distrikt Brčko. Imajući u vidu složenost situacije na KiM, jer Srbi ne žive samo na severu, moramo da vidimo u kakvom će statusu da bude KiM ne izlazeći iz okvira Rezolucije 1244, a to je traganje za kompromisom", ukazuje Drecun.
Za SAD navodi da je to završena priča, da je to država, ali ipak otvaraju jedan prostor gde bi moglo da se traži određeno rešenje.
"Sve to kada se pogleda ne dozvoljava nam da budemo optimisti da rešenje može da bude postignuto tako brzo. Imajući u vidu da je Srbija ojačala međunarodni položaj, ekonomiju, unutrašnju političku stabilnost, onda su male šanse da neko izvrši drastičan pritisak na nas, pa da nas natera da prihvatimo za nas krajnje nepovoljno rešenje", zaključio je Drecun.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija,   NATO

Nastavak na RTS...

RTS: Glasnik sa Straževice čuva sećanje na 78 dana bombardovanja

RTS: Sećanje na žrtve sa Kosova i Metohije, smrt mnogih do danas nije rasvetljena