Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Nov.2014, 18:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragojević: Istražiti kriminalnu privatizaciju bioskopa
"Okupacija" beogradskog bioskopa "Zvezda" je simboličan čin, koju su podržali skupštinski Odbor za kulturu i informisanje i Grupacija za kinematografiju Privredne komore Srbije, a sada je na nadležnim institucijama da reaguju na "kriminalne privatizacije" bioskopa, izjavio je danas poslanik SPS i član tog skupštinskog tela Srđan Dragojević.
"Mladi ljudi imaju pravo na ovo, ja ovo toplo podržavam, oni su odlučili da kažu - mi smo nadležni, jer je u našoj zemlji jako >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << teško utvrditi ko je za šta nadležan. Pre tačno godinu i sedam dana uputio sam poslaničko pitanje Ministarstvu kulutre, u vezi sa privatizacijom Beograd filma i dobio sam dogovor - nismo nadležni", rekao je Tanjugu Dragojević.
Poznati režiser je podvukao da je Grupacija za kinematografiju PKS, koja u svom sastavu ima producente, distributere i bioskopske prikazivače, jednoglasno podržala tu akciju mladih autora, koji su "bili jako mladi kada se desila kriminalna privatizacija".
Oni, naveo je režiser i poslanik, imaju pravo na mesto gde će da prikazuju svoje filmove, pogotovo u svetlu "jednog strašnog monopola koji je dopušten, a to je da multipleksi u Beogradu nagoveštavaju da će producentima naplaćivati prikazivanje domaćih filmova".
Dragojević je otkrio da će na narednu sednicu Odbora za kulturu i informisanje biti pozvani predstavnici Agencije za privatizaciju, Ministarstva kulture, Filmskog centra, distirbuteri...kako bi svi zajedno dali predloge kako da se ta situacija prevaziđe.
"Pozvaćemo i Tužilaštvo za privredni kriminal da i oni daju svoj sud ove privatizacije. Moram reći bez ikakvog partijašenja, kada prođem pored izgorele Kozare, zatvorenog Jadrana i ruiniranog Balkana, pomislim na DS i G17 plus. Te dve partije su udarile ekser na sanduk beogradskih bioskopa", rekao je Dragojević.
On je naglasio da je bivši premijer Mirko Cvetković radio u CES Mekonu, firmi koja je napravila taj plan privatizacije i smatra da je velika i katastrofalna odgovornost partija koje su tada bile na vlasti.
Govoreći o privatizaciji beogradskih bioskopa, Dragojević je rekao da je "Zvezda" samo jedan u nizu primera kriminalne privatizacije, da je 2007. godine 70 odsto vlasništva Beograd filma prodato za 9,2 miliona evra, dok su stučnjaci procenili vrednost 17.000 kvadrata prostora na 68 miliona evra.
"I da ne bude nesporazuma, gospodin kriminalac, koji je izvršio privatizaciju, odležao je dve od tri godine zatvora, ne zbog kriminalne privatizacije, već što je državu i male akcionare oštetio za novac koji su oni morali da dobiju od prodaje pet bioskopa Agrokoru", naveo je on.
Dragojević je još jednom pozvao državne organe da preispitaju tu "kriminalnu privatizaciju i da se ponovo podnese krivična prijava protiv gospodina robijaša".
Prema njegovim rečima, sledeći aspekt čitave stvari zašto treba izvršiti poništenje te privatizacije je to što je "dotični vlasnik" imitirao rad bioskopa tri godine, a obavezu da bioskopi rade u tom periodu, imao je po ugovoru.
Postoje dokazi da bioskopi nisu radili tokom te tri godine, već je samo imitiran rad da bi se što pre zatvorili, tako da postoji mnogo razloga za pokretenje nove krivične pirjave, ali i za poništenje privatizacije Beograd filma, rekao je Dragojević.
On je ponovio ideju da se četri ili pet centralnih beogradskih bioskopa izuzmu iz privatizacije, da postanu vlasništvo grada kao institucije od kulturnog značaja.
"Moram da posebno pomenem bioskop Balkan, prvi bioskop u Srbiji koji radi od 1912, čija je zgrada pod zaštitom, a koji je bio planiran za kockarnicu. Moram da pomenem i sumnjivi požar u bioskopu Kozara prošle godine, koji je očigledno podmentnut...", ukazao je on.
Prema njegovim rečima, radi se da i dalje o tome da devet od 14 preostalih bioskopa postanu kockarnice, butici, suprmarketi, ali da se nada da je inicijativa mladih dovoljna da državne institucije reaguju i da vrate beogradskoj publici bar nekoliko poznatih i voljenih bioskopa.
Govoreći o svojim iskustvima, poznati reziser je rekao da je njegov film "Parada" imao oko 300.000 gladalaca u arthausu, umetničkim bioskopima u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Skandiaviji i da su u tim zemljama lanci bioskopa izuzetno dobro posećeni.
"Ljudi odlaze da gledaju umetničke filmove, a sam broj gledalaca na Festu, na Festivalu autorskog filma, na Slobodnoj zoni, a to je oko 300.000 ljudi na godišnjem nivou, govori da Beograd, kao veliki grad, zaslužuje tri do četiri arthaus bioskopa, sa dve do tri sale, kafićima, knjižarama gde bi gostovali autori i gde bi se održavale tribine", naveo je on.
Dragojević je podvukao da se danas na taj način promoviše film.
On je, međutim, dodao da postoji i ona mlađa publika koja ide u multiuplekse, "koja je zadovoljna raznim američkim đubretom i kokicama", ali i da je Beograd uvek imao brojnu publiku za zahtevnije umetničke filmove.
"Država ipak ulaže dosta novca da se naprave filmovi i to kvalitetni, koji osvajaju nagrade na festivalima, a došli smo do toga da oni kod nas imaju između 500 i par hiljada gledalaca, što svedoči o tome da je, ne samo u Beogradu, veći i u čitavoj Srbiji, neophodan lanac malih umetničkih bioskopa, koji bi itekako bili isplativi", uveren je Dragojević.
.jpg)
