Izvor: RTS, 30.Okt.2009, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor u EU o borbi protiv klimatskih promena
Članice Evropske unije dogovorile finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Dogovor će poboljšati i šanse u postizanju globalnog sporazuma u Kopenhagenu, koji treba da nasledi Protokol iz Kjota.
Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu izgladili nesporazum oko finansiranja borbe protiv klimatskih promena i dogovorili pregovaračku poziciju za razgovore o globalnom sporazumu o klimi, koji će biti održani u decembru u Kopenhagenu.
Dogovor će, kako su istakli, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poboljšati šanse da se osigura postizanje globalnog sporazuma u Kopenhagenu koji treba da nasledi Protokol iz Kjota, šemu Ujedinjenih nacija za borbu protiv klimatskih promena koja ističe 2012. godine, preneo je Rojters.
"Danas smo uspeli da postignemo sporazum", izjavio je premijer Švedske Fredrik Rajnfeld, čija zemlja predsedava Unijom do kraja ove godine.
Rajnfeld je rekao da dogovor pruža 27-članom bloku jaku pregovaračku poziciju i da "omogućava EU da i dalje bude predvodnik u tim pregovorima, poziciju koja ohrabruje ostale zemlje na postizanje sporazuma".
Lideri EU su dali malo detalja o današnjem sporazumu. Rajnfeld je, međutim, saopštio da je dogovoreno da je zemljama u razvoju potrebno oko 100 milijardi evra (148 milijardi dolara) godišnje do 2020. za borbu protiv klimatskih promena. Od te sume bi 22 do 50 milijardi evra trebalo da bude obezbeđeno iz javnih fondova.
Šveđani izgladili spor
Švedska, predsedavajuća Unijom, sastavila je novi revidirani predlog nakon što su pregovori juče doživeli neuspeh, uglavnom usled neslaganja između devet članica EU iz istočne Evrope i bogatijih zapadnih članica oko načina na koji bi trebalo podeliti troškove finansiranja.
Finansiranje je od ključnog značaja za uspeh pregovora u Kopenhagenu, budući da su zemlje u razvoju saopštile da neće potpisati sporazum o borbi protiv promene klime ukoliko ne dobiju dovoljno finansija od bogatih nacija.
Siromašnije članice EU iz istočne Evrope su predočile da, pre nego što se postigne dogovor o finansiranju, žele da znaju koliko će novca one morati da obezbede.
Mnoge članice Unije su ukazivale da bi postizanje dogovora o finansiranju na ovom samitu ohrabrilo ostale zemlje, kao što su SAD, da slede njihov primer. Nemačka je, međutim, pre bila za to da se sačeka dok ostali globalni moćnici saopšte koliku će sumu oni obezbediti.
