Izvor: RTS, 03.Dec.2013, 20:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijagnoza srpskog zdravstva

Srpsko zdravstvo najgore u Evropi, pokazuje istraživanje švedskih eksperata za potrebe Evropskog parlamenta. Dok nadležni u Srbiji tvrde da rezultati nisu tačni i da su izvori sumnjivi, istraživači kažu da su rezultati dobijeni kombinacijom javnih statistika, anketa sa pacijentima i nezavisnog istraživanja.

Zdravstveni sistem Srbije, drugu godinu zaredom, najgori je u Evropi. To pokazuju rezultati istraživanja ekspertske organizacije iz Švedske za potrebe Evropskog parlamenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Na osnovu vrednovanja šest oblasti, najbolje zdravstvo ima Holandija, a naša zemlja dno lestvice deli sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom.

Zdravstvena zaštita u Srbiji ušla je u "crveno", a položaj srpskog pacijenta je alarmantan, ocenjuju istraživači.

U odnosu na prethodnu godinu, zdravstveni sistem nije se popravio ni za bod. Od mogućih 1.000 poena, dobio je 451, i zauzeo poslednje, 34. mesto.

Negativne poene srpsko zdravstvo dobilo je zbog velike smrtnosti od infarkta, smrtnosti novorođenčadi, porasta obolevanja od raka, neotkrivanja slučajeva dijabetesa i bolničke infekcije izazvane stafilokokom.

Srbija ima minus i zato što pacijenti čekaju duže od 21 dan za terapiju lečenja karcinoma, više od sedam dana za pregled skenerom i duže od tri meseca na velike operacije.

Ministarstvo zdravlja smatra da ovo istraživanje nije relevantno.

"Ne prihvatam poziciju koju je to istraživanje pokazalo za zdravstvo Srbije. Ja sam i pacijent i lekar i ministar i najbolje znam sa kojim se sve problemima u zdravstvu suočavamo", naglašava ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

Ističe da Srbija ima vrlo kvalitetne stručnjake, ali da nema dovoljno para za realizaciju svih programa, kako bi zdravstvena zaštita bila na još višem nivou.

Pojedini javni podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje poklapaju se, ipak, sa rezultatima istraživanja za liste čekanja.

Na primer - i do pet godina se čeka na ugradnju proteze za koleno i kuk.

Od istraživanja, međutim, ograđuje se i jedina institucija ovlašćena za prikupljanje i davanje podataka o zdravstvenom sistemu u Srbiji.

"Institut za javno zdravlje Srbije nije konsultovan, odnosno nije dao podatke za formiranje indeksa. U Institutu se upravo radi na sagledavanju vrednosti svih pokazatelja na osnovu kojih je ovaj indeks izračunat da bismo utvrdili da li, i u kojoj meri, postoje odstupanja od zvaničnih izvora zdravstveno statističkih podataka", navode u ovoj ustanovi.

Da su izvori istraživača pod znakom pitanja, tvrde i u Lekarskoj komori Srbije.

"Učestalost bakterije multirezistentnog stafilokoka ureus, takozvane superbakterije, kod nas je ocenjena jako loše. To je bakterija gde 90 posto ljudi umire i po svim našim podacima nema zapravo smrtnosti od te bakterije. Znači taj podatak je vrlo sporan, kao i podatak o smrtnosti dece na rođenju", kaže direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević.

Navodi da se u tom izveštaju pominje i osiguranje od profesionalne odgovornosti i to je paramatar koji je kod nas ocenjen kao dobar, iako takvo osiguranje postoji samo u skandinavskim zemljama, gde nadoknadu štete radi država.

"Mi taj parametar, takvo osiguranje ne samo da nemamo kao država, već su tek i počeci osiguranja od profesionalne odgovornosti", kaže Radosavljevićeva.

Osim toga, Srbija je dobila i pozitivne ocene za vakcinaciju dece, zakonom uređena prava pacijenata, uvid u medicinsku dokumentaciju i to što do porodičnog lekara stižemo u istom danu.

Nastavak na RTS...