Izvor: BKTV News, 04.Dec.2013, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživači poručuju: Zdravstvo na mukama
Zlonamernici poručuju zdravstvo Srbije uspelo je da odbrani titulu najgoreg u Evropi. Takoreći, stanovnici evropskih zemalja kada nekoga ne vole mogu komotno da ga kunu rečima „da bog da se lečio u Srbiji“. U puževom hodu ka evrointegracijama Vlada Srbije može da se nada „crvenom kartonu“ u sferi zdravstva. Naime, istraživanje ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj koje je rađeno za Evropski parlament pokazalo je da za godinu dana ni u jednom segmentu zdravstvene zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << nismo popravili stanje.
Dobijen je isti broj bodova: 451 od 1000 mogućih. Uzalud je sada kukaknje i nagvažanje premudrih glava sa stetoskopom na ušima da se švedski eksperti prilikom prikazivanja loših rezultata nisu konsultovali sa nadležnima u Srbiji. Kao da nečija neobaveštenost o postojanju rada švedskih istraživača može biti opravdanje što je zdravstvena zaštita u Srbiji na niskim granama. I kao da bi naše zdravstvo bilo bolje da su nadležni znali za famozno istraživanje švedskih eksperata naručeno od Evropskog parlamenta.
Zanimljivo je da su još u prvom izveštaju o stanju zdravstvene zaštite u Srbiji strani istraživači konstatovali da je došlo do žestokih reakcija iz Ministarstva zdravlja koje bespogovorno negira verodostojnost rezultata istraživanja. Tada su nadležni iz ministarstva kategorično tvrdili da istraživači treba posebno da uzmu u obzir činjenicu da Srbija ima Hitnu pomoć koja je dostupna 24 časa, da pacijenti mogu pregled u domovima zdravlja da zakazuju putem telefona ili Interneta, te da postoji publikovana lista svih lekova koji se koriste u Srbiji. Da li su pomenute činjenice zaista dovoljne, pa da ne budemo na dnu evropske liste u pružanju zdravstvenih usluga?
Naravno da nisu. Primera radi, u državnim ustanovama za holter (dvadesetčetvoročasovno merenje krvnog pritiska) jedva da može da se dođe na red, na ultra zvuk se čeka i po nekoliko meseci, na pojedine specijalističke preglede i tri-četiri puta duže. Predsednik Udruženja privatnih lekara profesor dr Višeslav Hadži Tanović za „Večernje novosti“ kaže da je upravo to razlog što u privatnom sektoru raste broj usluga, i pokazatelj je lošeg stanja u državnom zdravstvu. „Naše procene su da se do 60 odsto ukupne dijagnostike obavlja kod privatnika“, kaže dr Hadži Tanović
I dok se od građana bespotrebno ubiru sredstva za zdravstveno osiguranje, a oni se u većini slučajeva leče kod privatnika „gotovinom iz novčanika“, kofere pakuje sve više lekara. Nemačka, Slovenija, Malta, skandinavske zemlje, Bliski istok postaju poželjna destinacija za profesionalni razvoj naših lekara. Samo od početka godine sertifikate dobre prakse koji su im neophodni za zapošljavanje u inostranstvu iz Lekarske komore Srbije uzelo je čak 800 lekara. Poražavajuće je to što je među njima najviše mladih lekara opšte prakse, hirurga, anesteziologa, kardiohirurga i dr. koji u svet kreću pravo sa sumornih spiskova Nacionalne službe za zapošljavanje. Kao da za obrazovane mlade ljude više nisu dovoljno sigurni skuti majke Srbije. Ostaje otvoreno pitanje ko će nas lečiti za deset, dvadeset godina kada iskusne starine odu u zasluženu penziju?
Predrag Prokopljević
Tweet
