Izvor: Blic, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojčica se vratila zdrava iz Liona
ŠABAC - Posle godinu dana borbe s podmuklom bolešću, pre nekoliko dana se iz Liona vratila trinaestogodišnja Šapčanka Ana Popović. Kontrole u Francuskoj su pokazale da je Ana na putu konačnog ozdravljenja.
Ova vest će obradovati mnoge sugrađane koji su se prošle godine maovno odazvali akciji prikupljanja novca za Anino lečenje.
Da ljubav, vera i jaka porodica, potpomognuti dobrim ljudima i pozitivnom energijom mogu učiniti i nemoguće, dokaz je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i poslednja Anina kontrola u Lionu. Teška godina borbe za život i zdravlje ostala je iza ove devojčice, njene porodice, rodbine i prijatelja. Od prošle godine, kad je postavljena dijagnoza da Ana boluje od teške bolesti i danonoćne posvećenosti borbi protiv opasnog oboljenja, osmeh polako postaje zaštitini znak porodice Popović.
- Posle svega uspeli smo da Anu vratimo na put zdravlja i to je najvažnije. Naravno, u saradnji sa Klinikom u Tiršovoj i Klinikom „Leo Bernar" u Lionu, pošto se sve radilo po njihovom stručnom mišljenju i terapiji. Prema poslednjoj kontroli, Ana više nema potrebe za terapijama i na dobrom je putu ka konačnom oporavku - kaže Svetislav Popović, Anin otac.
Prema rečima majke Snežne, godina pakla i košmara, stalnog traženja adekvatne pomoći i terapije, ostavila je traga, ali u najtežim trenucima, kad je bila sa Anom u Francuskoj, kad su odvojenost i usamljenost unosili nemir i sumnju u njenu dušu, bilo je dovoljno samo zrno podrške od kuće da je učvrste u uverenju da se može doći do pobede.
- Ubeđena sam da nema neizlečive bolesti, možda pre, neizlečivih ljudi. Vera u nešto dobro i pozitivno, vera da ima budućnosti, veoma je bitna, kao i to da, ma kako loše informacije dođu do vas, ne smete im se prepustiti - kaže majka Snežana.
Da je nasledila borilački gen roditelja da se nikad ne predaje, dokazuje i Ana. Uz pomoć drugarica stiže da savlada školsko gradivo, a boravak u Francuskoj iskoristila je da upozna Grad svetlosti, pri čemu nijednog trenutka nije verovala da je ozbiljno bolesna.
- Za vreme bolesti, uvek sam sebi govorila: „Ja sam zdrava!" Ako me nešto i zaboli, okej, proći će, ali uvek sam imala svest o tome da će sve biti u redu. Nikakvih negativnih misli, samo to - kaže sa osmehom Ana.
Poučeni iskustvom u godini borbe s podmuklom bolešću, roditelji su i dalje oprezni, tako da će svoju devojčicu i dalje voditi na kontrole kod stručnjaka i ponašati se prema njihovim uputstvima.
