Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejton
Na svaku, pa i ovu godišnjicu Dejtonskog mirovnog sporazuma Srbi, Bošnjaci i Hrvati prionu na svojevrsnu političku matematiku. Svako za sebe, iz svog ugla, računa šta je 21. novembra 1995. dobio, a šta izgubio u američkoj vojnoj bazi Rajt Paterson, u gradiću Dejtonu.
Dejtonski sporazum označio je kraj Republike Bosne i Hercegovine. Umesto nje, u istim međunarodno priznatim granicama, nastala je BiH, sastavljena od dva entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH. Time je BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postala jedina država nastala na teritoriji bivše Jugoslavije koja u svom nazivu nema odrednicu republika.
Za sve tri strane, ili bolje rečeno tri naroda, Dejton je označio kraj skoro četvorogodišnjeg rata i početak mira zasnovanog na novom unutrašnjem ustavnopravnom uređenju.
Srbi su bili zadovoljni činjenicom da je Dejtonskim sporazumom ozvaničena RS i što je Ustavom BiH uveden "princip entitetskog glasanja" u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Ovaj princip znači da nijedan zakon na nivou BiH ne može da bude usvojen ako za njega ne glasaju dve trećine poslanika iz RS. Razočarani su, u prvom redu, bili gubitkom Sarajeva, iz kojeg se posle toga iselilo stotinu hiljada Srba.
Bošnjaci su Dejton shvatili kao "odbranu celovite i suverene BiH", i svoju pobedu u ratu. Dodatni razlog za zadovoljstvo pružen im je dodeljivanjem Sarajeva i proširenjem pojasa koji je Goražde povezao sa ovim gradom.
Hrvati su bili najtiši: godinu i po ranije, potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma, kojim je nastala Federacija BiH, ostali su bez svog ključnog ratnog cilja – Hrvatske Republike Herceg-Bosne.
Kako je vreme prolazilo, tako se odnos Srba, Bošnjaka i Hrvata prema Dejtonskom sporazumu menjao. Srbi su ga sve više branili, a Bošnjaci sve više osporavali. Ni Hrvatima dejtonski okvir nije po meri, pa su pre pet i po godina pokušali da se iz njega izvuku i uspostave "hrvatsku samoupravu".
Danas, na jedanaestu godišnjicu Dejtona, predstavnici tri konstitutivna naroda uglavnom su na potpuno različitim pozicijama.
Srbima najviše smeta postdejtonsko centralizovanje BiH, na čije je zajedničke organe, uglavnom pod pritiskom međunarodnih predstavnika, Republika Srpska do sada prenela svoje 42 nadležnosti. Još više ih brine upinjanje Bošnjaka i dela Hrvata da se ukine "princip entitetskog glasanja". Jer, ako bi se to dogodilo, onda bi se odnos snaga u BiH vratio na predratno stanje: preglasavanje srpskih predstavnika na svim ključnim pitanjima – od unutrašnjeg uređenja do raspisivanja referenduma o nezavisnosti BiH. Takav položaj srpskog naroda odlučujuće je uticao na izbijanje rata, koji su sva tri naroda preskupo platila.
Za Bošnjake, Dejton je u međuvremenu postao akt koji im je doneo "nepravedni mir", a RS su nazvali "genocidnom tvorevinom" i "dejtonskom greškom" koju treba ispraviti, što će reći – ukinuti. Hrvati, pak, tvrde da je Federacija BiH "tamnica hrvatskog naroda".
A kako danas u BiH žive Srbi, Bošnjaci i Hrvati? Statistika kaže: od 3,8 miliona stanovnika BiH siromašnih je više od 600 hiljada, a 1,14 miliona ljudi je na ivici siromaštva.
Uprkos svemu, stranci, koji i danas u jednoj ruci drže "kožu" Srba, Bošnjaka i Hrvata, odnosno BiH, a u drugoj "makaze", uporno tvrde da ova zemlja napreduje na putu ka Evropskoj uniji.
Boro Marić
[objavljeno: 21/11/2006]
