Izvor: Southeast European Times, 27.Jul.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Debata o autocenzuri i medijskim slobodama zbog ostavke turske TV voditeljke

Novinari smatraju da je autocenzura možda veći problem nego cenzura.

27/07/2011

Ovgu Ulučaj za Southeast European Times iz Istanbula – 27.7.2011.

Banu Guven, televizijska novinarka NTV sa 14 godina iskustva, dala je otkaz ovog meseca zbog nečega što smatra preteranom cenzurom, kao i samocenzurom, u turskim medijima. Najava Guvenove odjeknula je u medijskom svetu kada je napisala na Twitteru: „Na NTV nema preostale oblasti koja bi mi omogućila da obavljam >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << svoj posao onako kako sam to dosada činila. Kao posledica toga, naši putevi su se razišli.“

Njena emisija „Arti“ skinuta je ranije nego obično nakon što je dala otkaz, pa se nagađa da je njen čin povezan sa odbijanjem NTV da u poslednjem izdanju emisije dozvoli gostovanje nezavisne kurdske poslanice Lejle Zane.

Nakon što je dala otkaz, Guven je objavila otvoreno pismo premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu na svojoj ličnoj internet stranici, u kom je osudila cenzuru vlasti i pritisak na medije, koji su doveli do nastanka kulture autocenzure kod nje i njenih kolega.

„Da ne intervjuišemo tu osobu“, „Nećemo staviti tu vest na naslovnu stranu“, „Nemojmo ovome davati veliki značaj“, „Bolje da ne postavimo pitanje koje im se neće svideti“, rečenice su koje se u poslednje vreme čuju“, piše Guven u svom pismu.

Mediji su često povezani sa uticajnim poslovnim krugovima i političkim strankama, koje mogu da vrše kako direktni, tako i indirektni pritisak na rukovodstvo i novinare. Najviše pažnje pridaje se direktnoj cenzuri vlasti medija i Interneta, iako medijsku slobodu podjednako ograničava tiha i rastuća autocenzura, koja nastaje zbog straha od hapšenja ili posledica po karijeru, a koja može da bude podjednako ograničavajuća po slobodu medija.

„Bez ikakve sumnje, znam da autocenzura postoji“, kaže za SETimes Ajsenur Arslan, voditeljka emisije na CNN Turk „Medija Mahalezi“. „To ne mora da bude cenzura, autocenzura ima istu funkciju tamo gde postoji zabrinutost i haos.“

„Mnogi novinari, kolumnisti i vlasnici medija priznaju to kada ih pitam u mojoj emisiji 'Medija Mahalezi', bilo da sami sebe cenzurišu ili im se u rad mešaju sa visokog mesta“, dodaje Arslan.

Međutim, profesor na katedri za komunikacije univerziteta u Marmari Selma Ulus pita se da li je autocenzura zaista nešto novo u Turskoj, tvrdeći da taj fenomen još od 80-ih ograničava novinare u Turskoj i širom sveta.

„Prisustvujemo transformaciji novinarstva, koje pogađaju promene u strukturi medija: novinari koji su postavljeni na dobro plaćena mesta pišu ono što njihovi šefovi žele ili stvaraju trivijalne teme“, kaže Ulus.

U svom pismu, Guven pominjen incident sa Erdoganom za koji veruje da je bio prelomna tačka za samopouzdanje novinara, nešto što vodi ka autocenzuri. Odgovarajući na pitanja posle železničke nesreće u Pamukovi 2004, Erdgana su pitali da li će ministar transporta podneti ostavku. On je oštro odgovorio: „Za koje novine radite?“

Guven poziva Erdogana da nešto preduzme: „Ako se ne osećate odgovornim za ovu mračnu sliku o nama novinarima, bio bi makar dobar početak, koji bi mogao da proizvede konkretne rezultate, kada biste istražili zašto se takva percepcija uopšte pojavila, gde su napravljene greške i ako bi onda sa vlasnicima i redakcijama medija sa kojima ste u kontaktu popričali o rezultatima.“

Međutim, Arslan smatra da je slučaj voditeljke Guven tek deo ukupnog problema i ne misli da će pismo dovesti do bilo kakvog pozitivnog pomaka.

Ulus se slaže sa tom konstatacijom i kaže da će Guven na kraju preći da radi na neku drugu televiziju. „U ovakvim okolnostima, njeno pismo će biti zaboravljeno“, zaključuje ona.

Nastavak na Southeast European Times...