Izvor: Blic, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan Republike
PRAZNIK sam proveo radno. Inđija-Beška-Kovilj-Šajkaš-Mošorin. Okupan zubatim suncem pretposlednji novembarski dan ulepšao mi je Tima Simić, čovek koji je Brozu i njegovoj kamarili pekao lepinje. Kraj Titelskog brega, uz čašicu izvrsne kajsijevače, šnicle od tostolobika i bokal uspomena.
Oni koji me poznaju posumnjaće da je i ovaj radni zadatak deo projekta „Srbija i Fruška gora". Zloupotreba službenog susreta za privatnu akciju potrage za parčetom neba pod kojim ću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dosanjati svoj fajront u Grgetegu. Bez pobeda i poraza, bez dugova i potraživanja. Spokojan kao Divac.
SLUČAJNOST je majka svih pravila. Susret s Titovim pekarom baš na dan koji je moja bivša država slavila kao svoj veliki praznik, spontan je koliko i činjenica da više od tri četvrtine podanika moje sadašnje države nema pojma kada je njen dan državnosti. Dakle, situacija je apsolutno autentična i krajnje banalna.
Da je sreće danas bi bila nedelja, četvrti dan produženog prazničnog vikenda. Nakon uobičajenog pijačnog obreda i šetnje Zemunskim kejom, očaran prizorom zastao bih kraj Magistrata. Zureći u kuma kome „gori kesa" i lepoticu koja baca bidermajer, ozarenog lica, u venčanici beloj kao guske mošorinske.
