Izvor: RTS, 10.Maj.2009, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan Evrope
Brojnim manifestacijama obeležen 9. maj, Dan Evrope. Predstavnici Evopske komisije i vladine kancelarije za evropske integracije, zajedno sa ambasadama zemalja - članica Unije, otvorili u Beogradu Evropsku ulicu.
Dan Evrope obeležen je širom "starog kontinenta" i u Srbiji, podsećanjem na važne datume evropske i svetske istorije, ali i produbljivanjem i jačanjem zajedništva na idejama i principima modernog sveta.
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić ocenio je da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je Srbiji danas više nego ikada mesto u porodici ravnopravnih naroda i država.
"Samo jaka, stabilna i demokratska Srbija može biti garant slobodnog, dostojanstvenog i kvalitetnog života svih njenih građana, bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost i opredeljenje. Izolovana ili samoizolovana Srbija ne bi bila u stanju da odgovori svim iskušenjima", rekao je Dačić na svečanosti u Narodnom pozorištu.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, ministri u Vladi Srbije, učesnici antifašičke borbe, istaknute javne i društvene ličnosti.
U Domu Narodne skupštine danas je povodom 9. maja, Dana Evrope, održana simulacija rada Evropskog parlamenta na temu "Stavljanje Srbije na belu Šengen listu" u kojoj je su učestvovali studenati i srednjoškolci iz Srbije.
Simulacija je održana u organizaciji Centra za razvoj građanskog društva Milenijum bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića, uz podršku Delegacije Evropske komisije u Srbiji.
Oko 80 učesnika simulacije podeljeno je u dva odbora koja postoje u Evropskom parlamentu, Odbor za spoljne poslove i Odbor za građanske slobode, a podeljeni su i po uzoru na strančke grupacije kakve postoje u Evropskom parlametu.
Raspravljali su o takozvanoj mapi puta, odnosno o tome koliko je Srbija ispunila uslove neophodne da bi njeni građani bez viza putovali u zemlje EU, a na kraju simulacije glasalo se stavljanju Srbije na belu Šengen listu.
"Francuska vlada predlaže da se celina francuske i nemačke proizvodnje uglja i čelika stavi pod zajedničku "Visoku vlast", u okviru organizacije koja će biti otvorena i za ostale evropske zemlje". Predlog se odnosio na kontrolu dva, za privredu i rat, strateška proizvoda: uglja i čelika. "Ovaj predlog će", navodi se u deklaraciji, "predstavljati prvu konkretnu osnovu jedne Evropske federacije, koja je neophodna za održavanje mira. Evropa neće nastati odjednom, niti u okviru jedinstvene, sveobuhvatne strukture; ona će biti stvarana putem konkretnih rezultata, kojim se u prvom redu postiže solidarnost na delu".
Povodom Dana Evrope, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras otvorili su Evropsku ulicu, istakavši značaj evropske integracije za Srbiju.
Đelić je, otvarajući manifestaciju, rekao da strateški cilj ulaska u Evropsku uniju ostaje nepromenjen, iako se i Srbija i Evropa suočavaju sa ekonomskom krizom.
Potpredsednik vlade je istakao da su na tom putu posebno značajni dalja vizna liberalizacija, ekonomska i finansijska podrška EU Srbiji, i mogućnosti koje se pružaju mladima da studiraju u članicama EU.
Obraćajući se na srpskom jeziku, Žozep Ljoveras je rekao da je evropska budućnost Srbije sigurna i jasna, iako postoje prepreke za koje će biti potrebno vreme da se prevaziđu.
Ljoveras je dodao da su glavne prepreke na tom putu u samoj Srbiji i da je potrebno stvoriti novu dinamiku u tom pravcu, ali da zemlja ima kapacitete i mnoge prednosti u integraciji u EU.
Ulaz u Evropsku ulicu označen je improvizovanom kapijom u bojama zastave EU. Građani na štandovima članica EU koji su bili razmešteni duž Knez Mihailove ulice imali su priliku da se upoznaju sa tim zemljama.
U 13 sati otvorena je izložba ambasadora srpske nauke, a na Platou kod Filozofskog fakulteta otvoren je "evropski kafe", gde su ambasadori članica EU razgovarali sa građanima i novinarima.
Na Trgu republike, nešto pre podneva održan je odbojkaški turnir, na kojem je učestvovalo 28 ekipa od kojih je 27 simbolizovalo zemlje EU, a jedna Srbiju.
Početni udarac izvela je ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković.
"Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije 20 odsto populacije čine mladi. Taj procenat će do 2050. godine biti umanjen za četvrtinu, i zbog toga je neophodno posvetiti mladima više pažnje", istakla je Samardžić-Marković na otvaranju turnira.
Početku turnira prisustvovali su šef delegacije Evropske komisje u Srbiji Žozep Ljoveras i pomoćnik gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović.
Evropski pokret u Srbiji tokom maja 2009. godine, brojnim aktivnostima, obeležava mesec Evrope, a kako je u Evropskoj uniji 2009. godina proglašena za "Godinu kreativnosti i inovacije", slogan ovogodišnje proslave u Srbiji je "Imam ideju!".
Istorijat EU
1950. godine u Parizu je, uprkos pretnjama koje su se nadvijale nad celom Evropom od izbijanja Trećeg svetskog rata, francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman pročitao svetskoj javnosti deklaraciju kojom je pozvao Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje da udruže svoju proizvodnju uglja i čelika u "prvo konkretno stvaranje Evropske federacije".
Ministar Šuman je predložio stvaranje nadnacionalne institucije koja bi upravljala industrijom uglja i čelika, sektorom koji je u to vreme predstavljao osnovu vojne industrije.
Stavljanjem pod kontrolu ovako značajne industrije, budući rat ili sukob bi bio nezamisliv. Sve je počelo tog dana. Zato je na samitu lidera Evrpsle unije u Milanu 1985. odlučeno da se 9. maj proslavlja kao "Dan Evrope".
Svaka zemlja koja demokratskim putem odluči da pristupi Evropskoj uniji prihvata i njene fundamentalne vrednosti kao što su mir i solidarnost. Ove vrednosti se izražavaju kroz ekonomski i socijalni razvoj obuhvatajući dimenzije životne sredine i regiona što su garancije za pristojan životni standard za sve građane.
Iako Evropa kao takva postoji već vekovima, elementi koji su je ujedinili, u odsustvu pravila i institucija, u prošlosti su bili nedovoljni da spreče užasne tragedije.
Integracija Evrope se neće dogoditi za jedan dan, čak ni za nekoliko decenija. Nedostaci još uvek postoje i očigledne su mnoge mane. Projekat koji je započeo posle Drugog svetskog rata je još uvek nov.
U prošlosti, napori u Evropskoj uniji su se zasnivali na dominaciji jedne grupe država nad drugom. Ovi pokušaji nisu mogli da opstanu jer oni nad kojima se vlada imaju samo jednu aspiraciju: da ponovo osvoje svoju slobodu.
Savremena ambicija je potpuno drugačija: izgraditi Evropu koja poštuje slobodu svih naroda koji je čine.
