Izvor: N1 televizija, 23.Okt.2016, 19:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Etički kodeks konačno staje na put lažnim doktoratima?

Akademska zajednica rešila je da lažnim doktorima nauka konačno stane na put. Nakon što su u javnosti doktorati pojedinih političari označeni kao plagijat, Nacionalni savet za visoko obrazovanje izradio je takozvani Etički kodeks po kome će doktor nauka koji je plagirao rad ostati bez titule.

Primena Kodeksa biće obavezna za sve univerzitete, odnosno i državne i privatne.

Ukoliko želite da budete doktor nauka, potrebno je samo da za to platite Agenciji da vam >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << napiše, istraži i izradi doktorsku disertaciju. Posluje potpuno legalno i plaća porez državi, pa smo ih pitali da li će donošenje novog Etičkog kodeksa o univerzitetima ugroziti njihovo poslovanje? Oni nam nisu odgovorili, ali jeste predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Prof. dr Dejan Popović koji objašnjava da za najtežu akademsku povredu - plagirani rad, Kodeks predviđa ozbiljne kazne.

"Poništavanje diplome doktora ili mastera i s druge strane, podrazumeva se pokretanje postupka za oduzimanje akademskog naziva koji je stečen na bazi takvog doktorata ili takve magistrature", kaže Popović.

Da li nakon ove najave za svoje titule treba da se zabrinu gradonačelnik Beograda, ministar policije i predsednik opštine Novi Beograd, koji su samo neki od onih čije su doktorati u javnosti bili sporni?

"Kodeks je takav da će se on primenjivati i na neke ranije slučajeve, ako nisu do kraja bili istraženi", dodao je Popović.

Rečju: razloga za brigu nema jedino Nebojša Stefanović za čiji doktorat je nezavisna komisija rekla - nije plagijat. Za razliku od njegovog, postupci u slučaju doktorata Siniše Malog i Aleksandra Šapića još traju. Ne zaboravite i na ulogu dotičnih univerziteta, podseća profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević.

"Da bi imali nekakve kontrausluge od vladajućih struktura oni su delili diplome tamo gde čak nije bilo potrebe da se dele. Ja razumem završen fakultet, to nešto i govori, ali doktorat vam baš za obavljanje funkcije nije neophodan", smatra Pavićević.

Tezu da su porastu broja doktora u Srbiji doprineli privatni fakulteti, iznosili su čak i pojedini članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.

Od 1905. godine s Pravnog fakulteta u Beogradu izašlo je 950 doktora nauka, dakle, u proseku 8 doktora nauka godišnje. Poređenja radi, jedan privatni pravni fakultet u Novom Sadu godišnje iznedri oko 130 doktora nauka.

Na Beogradskom univerzitetu - doktorske disertacije godišnje odbrani skoro 700 kandidata, a suprotno priči da univerzitet Džon Nezbit, nekadašnji Megatrend, doktorske diplome proizvodi kao na traci, u toj ustanovi kažu, godišnje doktorira svega dvadesetak ljudi.

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...